Bivši predsednik Ustavnog suda Kosova i profesor prava i međunarodnih odnosa Enver Hasani upozorava da Kosovo ulazi u ozbiljnu institucionalnu krizu i da premijer u ostavci Aljbin Kurti snosi glavnu odgovornost za blokadu Skupštine i odlaganje primene Ohridskog sporazuma, iako bez formiranja Zajednice srpskih opština (ZSO) i dogovora sa Srbijom, ni Kosovo ni Srbija ne mogu u Evropsku uniju.
Kao izrazito realan i upućen Hasani prati sva zbivanja i uveren je da će novi legitimitet koji nose studenti protestima u Srbiji biti testiran kroz odnos Srbije prema Evropi, posebno u vezi s Kosovom, kao i da će i posle narednih izbora „Aleksandar Vučić ostati ključni politički faktor“.
Profesore Hasani, da krenemo od Prištine. Kako ocenjujete to što Skupština Kosova još nije konstituisana mesecima nakon izbora? Saglasićete se da je ovo specifičan slučaj zbog tako dugog zastoja.
Izuzetno loše. Kosovo je u potpunoj institucionalnoj blokadi i ne može da funkcioniše ni na unutrašnjem, ni na međunarodnom planu. Ako se ova situacija nastavi, suočićemo se sa ozbiljnim problemima posebno u izvršavanju budžeta i njegovom rebalansu, što može dovesti do finansijskog kolapsa.
Šta je problem, da li je u pitanju kršenje Ustava?
Reč je o ponašanju koje je u potpunoj suprotnosti sa Ustavom Kosova. Ustav jasno propisuje da stranka ili koalicija koja ima najviše glasova predlaže predsednika Skupštine, ali taj kandidat mora imati podršku najmanje 61 poslanika. U političkom pluralizmu, većina u parlamentu, ukoliko nije ostvarena direktno na izborima, postiže se kroz kompromis i koalicije sa drugim partijama i političkim akterima. Gospodin Kurti, međutim, kompromis doživljava kao izdaju. U stvarnosti, kompromis nije poraz već pobeda, jer predstavlja suštinu političkog života u svakom demokratskom društvu.
Ko snosi odgovornost za ovakvu blokadu i zašto?
Isključivo gospodin Kurti. On nema dovoljno glasova da izabere kandidata za predsednika Skupštine, ali pokušava da ustavnu prerogativu, pravo da predloži kandidata, pretvori u ustavno pravo da tog kandidata i imenuje. To nije moguće.
Novi izbori ne dolaze u obzir
Da li je moguće raspisivanja novih izbora?
Novi izbori apsolutno ne dolaze u obzir u ovoj fazi. Oni mogu biti raspisani tek nakon što se konstituiše Skupština i formira nova vlada. Čak i tada, odluku o vanrednim izborima donose političke partije, dok je uloga predsednice formalna da dekretom potvrdi volju stranaka.
Kako tumačite odluku Ustavnog suda koji je dao rok za formiranje Skupštine?
Ustavni sud Kosova doneo je presudu koja je, umesto da razjasni situaciju, dodatno zakomplikovala stvari. . Iako je za pravnike jasna, političarima nedostaje operativni deo, bez kog presuda ostaje neizvršiva. Odluke ustavnih sudova su samoizvršne i bez državne prinude, pa moraju biti precizne. Kako to ovde nije slučaj, stranke su ponovo zatražile ocenu ustavnosti. Sud je, po mom mišljenju, morao uz rok za konstituisanje Skupštine predvideti i sankcije, na primer, da se pravo na predlog predsednika Skupštine prenese na drugu stranku ili da se opstruirajući poslanici desertifikuju.
Kakvu ustavnu i političku odgovornost ima predsednica Kosova Vjosa Osmani u ovoj situaciji?
Ustavna uloga predsednice u ovom pitanju je praktično beznačajna. Osim toga, tokom prethodnih godina politički je otvoreno bila na strani Kurtija, zbog čega uživa nizak stepen poverenja među građanima.
Kako vidite to što se uporno predlaže kandidatkinja za predsednika Skupštine koja nema podršku?
Više od deset puta predlagati istog kandidata za predsednika Skupštine, to je zaista nemoralno. I politički i ljudski. Radi se o licemerju, drskosti i potpunoj političkoj neodgovornosti.
Kako ocenjujete delovanje opozicionih partija u ovom kontekstu?
Pre nekoliko nedelja Kurti je ponudio koaliciju Demokratskom savezu Kosova. On predsednika te stranke, Ljumira Abdidžikua, vidi kao politički bliskog sebi. Ipak, Abdidžiku je tu ponudu odbio.
Ima kritika da Kurtijeva vlada koristi institucionalnu krizu kako bi odložila odluke poput formiranja ZSO.
Glavni razlog opstrukcija premijera Kurtija jeste izbegavanje sprovođenja Ohridskog sporazuma, koji je prihvatio i koji predviđa političko-teritorijalnu autonomiju za Srbe na Kosovu. Da bi sačuvao podršku birača, Kurti opstruira formiranje ZSO, iako zna da Statut koji je dogovoren uz posredovanje EU nema alternativu i da predstavlja novi ustavni okvir za srpsku zajednicu. Time direktno usporava evropski put Kosova, jer je napredak u integracijama uslovljen formiranjem ZSO.
Protesti u Srbiji
Pratite li proteste u Srbiji i kako ocenjujete?
Novi legitimitet koji studenti donose biće testiran kroz odnos Srbije prema Evropi i Zapadu, posebno u vezi s Kosovom. Srpsko društvo i dalje pokazuje slabost i iracionalnost po tom pitanju. Vučić je podržavao Ukrajinu očekujući ustupke u vezi s Kosovom, što pokazuje koliko je spoljna politika uslovljena statusnim pitanjem. Taj izazov čeka i nove političke aktere, ako dođe do promene vlasti. Ipak, verujem da će Vučić ostati ključni politički faktor i na narednim izborima.
Nacrt Statuta koji je izradila EU Priština treba da iznese pred Ustavni sud. Kako to vidite?
Ustavni sud Kosova ima ograničenu ulogu da oceni ustavnost Statuta ZSO, koji predviđa političko-teritorijalnu autonomiju Srba. Nakon toga, sve nadležnosti prelaze na Arbitražnu komisiju predviđenu Statutom koju je prihvatio Kurtija. Ako Sud potvrdi ustavnost, ZSO će funkcionisati kao autonomni entitet, nezavisan od centralnih institucija Kosova.
Tenzije na Kosovu se nastavljaju, a najnovije su vezane za izgradnju mostova, čemu se Srbi protive.
Postoje dva ključna razloga zbog kojih Kurti planira izgradnju još dva mosta na reci Ibar. Prvi je povezan s predstojećim lokalnim izborima, nakon što je u upravljanju pokazao ozbiljnu nekompetentnost, jedina strategija kojom pokušava da mobiliše podršku jeste zaoštravanje odnosa sa Srbima na severu Kosova i oslanjanje na nacionalističku retoriku. Drugi razlog je zabrana KFOR-a i zapadnih partnera Kosovu da interveniše na glavnom mostu, što Kurti pokušava da nadomesti simboličkom izgradnjom novih mostova, bez stvarne potrebe i bez dijaloga sa lokalnom zajednicom. Oni bi mogli imati smisla jedino kao rezultat dogovora i u stabilnijem političkom kontekstu.
U tom smislu, šta je najvažnije za Srbe na Kosovu, za njihov ostanak, perspektivu?
Srbi na Kosovu moraju da shvate da im je budućnost ovde, u deljenju sudbine sa ostalim građanima Kosova, a ne u slepom oslanjanju na Beograd i politikama koje služe interesima vlasti u Srbiji. Ponavljaju greške iz vremena Miloševića, samo u drugačijem obliku.
Stav zvaničnog Beograda kao i svih političkih aktera je da nema priznanja Kosova. Iz Brisela dolaze poruke o potrebi za de facto priznanjem. Šta to znači?
U Beogradu ne postoji, niti će u dogledno vreme postojati politička snaga koja bi bila spremna da prizna nezavisnost Kosova, ni de jure, ni de facto. Isto tako, u Briselu ne postoji realna politička volja da se to nametne kao obavezan korak. Zato kao jedino realno rešenje ostaje implementacija postojećih sporazuma i normalizacija odnosa. I sam Kurti se u Ohridu odrekao međusobnog priznanja, tako da je u ovom trenutku najrazumniji pristup fokusiranje na konkretne probleme građana obe države.
Ipak i od Kosova i od Srbije zahteva se sporazum o normalizaciji odnosa kao uslov na putu ka EU?
Ni Kosovo ni Srbija ne mogu ući u EU bez sporazuma o normalizaciji odnosa, jer Unija ne želi trajno nerešene sporove u svom okviru. Potrebno je održivo rešenje koje omogućava saradnju i usklađenost s evropskim vrednostima, čak i bez formalnog priznanja. EU je u prošlosti pokazala institucionalnu kreativnost, kao u slučaju Kipra, pa ostaje da se vidi kako će pristupiti situaciji u kojoj Srbija negira postojanje Kosova kao države. Primer članstva Kosova u Savetu Evrope pokazuje pragmatičan pristup: priznaje se državnost, ali se ona ne nameće kao uslov za odnose sa zemljama koje je ne priznaju.
Kako vidite ulogu SAD i EU u pitanju Kosova i Srbije?
Uloga SAD ostaje ključna, a EU i dalje snažno utiče kroz Ohridski sporazum. Do sada je postojala koordinacija sa obe strane Atlantika, ali sa povratkom Trampom ostaje neizvesno da li će se to nastaviti. Ipak, verujem da bi on mogao ponuditi novi plan s naglaskom na ekonomske aspekte i novi mehanizam za sprovođenje ZSO i drugih prihvaćenih dogovora.