Sve zavisi od toga koliki razmak sepravite između slova, kako se potpisujete, pa čak i od toga kako povezujete slova O i S sa ostalim slovima u reči.
Rukopis pokazuje da li je neko otvoren, skeptičan, arogantan, praktičan ili lažljivac, ali može i da ukaže na moguće zdravstvene probleme uključujući i šizofreniju, visok krvni pritisak i Parkinsonovu bolest.
Proces analize rukopisa se naziva grafologija i klasifikuje se kao pseudo-naučna oblast jer još uvek postoje sumnje u vezi toga koliko je precizna prilikom određivanja psiholoških i fizičkih karakteristika pojedinca.
Istraživači iz američke Nacionalne kompanije Pen (za proizvodnju hemijskih olovki) sakupili su podatke od nekoliko grafoloških istraživanja i napravili infografiku rukopisa i osobina koje rukopis odaje.
Sudeći po grafikonima koje su dobili, veličina rukopisa određuje kakvu ličnost ima pojedinac. Tako su ljudi sa sitnim rukopisom većinom stidljivi, studiozni i pedantni, a ljudi koji su druželjubivi i koji vole da budu u centru pažnje imaju krupan rukopis. A ako je rukopis prosečne veličine, to jest vrh slova dolazi do sredine linije, vlasnik tog rukopisa je dobro prilagođen i prilagodljiv promenama u društvu.
Ljudi koji prave veliki razmak između reči uživaju u svojoj slobodi i ne vole da ih neko “guši”, dok ljudi koji reči pišu previše blizu ne vole da budu sami i mogu biti nametljivi.
Ako vam se slova prilikom pisanja “naginju” na desno onda ste otvoreni za nova iskustva i uživate u upoznavanju novih ljudi. A ako se “naginju” na levo, onda ste povučeni. Ljudi kojima se rukopis ne naginje ni na jednu stranu su logični i praktični.
Naučnici tvrde da čak i način na koji pišemo pojedinačna slova ukazuje na određene osobine. Tako, ako prilikom pisanja slova “i” i “e” pravite široke omčice onda ste opušteni i otvoreni. Suprotno tome, osobe koje prave uske omče prilikom pisanja tih slova su obično skeptični prema drugima i ograničavaju sebe na određene aktivnosti, što stvara osećaj tenzije.
Način na koji ljudi stavljaju tačku na “i” i precrtavaju slovo “t” takođe ima zanimljivo značenje. Ako se tačka iznad “i” nalazi visoko iznad slova to sugeriše da osoba koja to piše ima dosta mašte. Ako je tačka bliža slovu, onda je osoba organizovana i empatična.
Prokrastinatori obično stavljaju tačke na slova “i” i “j” sa leve strane slova, a detinjasti ljudi umesto tačke crtaju krugove. Linije umesto tački znače da vlasnik tog rukopisa nema stpljenja za adekvatnost ili je previše samokritičan i nerviraju ga ljudi koji ne uče na svojim greškama.
Dugačke crte preko slova “t” ukazuju na osobu koja je odlučna i entuzijasta, ali takođe i tvrdoglava. Kratke crte obično stavljaju lenje osobe.
Ljudi koji pišu zaobljena slova su obično kreativni i umetnički nastrojeni dok su “špicasta” slova znak agresije ili inteligencije. Spojena slova ukazuju da je vlasnik rukopisa logična osoba.
Kada ljudi prilikom pisanja slova “o” naprave petlju ili rupicu na vrhu tog slova, to znači da su pričljivi i društveni, a zatvoreno “o” znači da ta osoba voli svoju privatnost.
Slično tome, ljudi koji pišu zaobljeno donji deo slova “s” obično vole da udovoljavaju ljudima, ali ako je taj zaobljeni deo previše širok to znači da ta osoba najverovatnije ne prati svoje srce u poslu ili u nekom drugom životnom polju.
Ljudi koji prilikom pisanja pritiskaju hemijsku, pa tako imaju tamniji, deblji rukopis, su odani i shvataju stvari ozbiljno, ali ne reaguju dobro na kritike. Ljudi koji to ne rade su empatični i osetljivi ali nemaju vitalnosti.
Ako neko brzo piše onda je najverovatnije nestrpljiv i ne voli odlaganja ili trošenje vremena, dok oni koji pišu sporije su više metodični i samo-održivi.
Osoba koja piše veliko slovo “I” veće od ostavih velikih slova je obično arogantna i ima visoko mišljenje o sebi. A ako osoba vremenom menja svoj rukopis znači da ima običaj da laže.
Osobe koje imaju običaj da pređu preko leve margine na stranici imaju običaj da „žive u prošlosti“ i teško zaboravljaju na probleme i stvari koje su im se desile u prošlosti. A ljudi koji prelaze preko desne margine se plaše nepoznatog i stalno se brinu o budućnosti. Osobe koje pišu po sredini stranice, to jest ne prelaze preko margina ne mogu da budu mirni i opuste se, jer im mozak konstantno negde luta.
Nečitak potpis imaju osobe koje su veoma zatvorene, teške za „čitanje“ i razumevanje, a osobe koje svoj potpis pišu čitko su samouverene i osećaju se „ugodno u svojoj koži“, i nije im potrebno da se pretvaraju da su nešeto što nisu.
Istraživanje je takođe utvrdilo da i zdravstveno stanje pojedinca može da se “očita” u rukopisu. Na primer, ljudi sa visokim krvnim pritiskom imaju ponekad jak i taman rukopis, a ponekad lagan.
Šizofreničari obično menjaju smer na koji im se naginju slova, s leve na desnu stranu, i to navodno znači da “nemaju stalan kontakt sa realnošću”.
Jedan od simptoma Parkinsonove bolesti je i veoma sitan, stisnut rukopis, koji se zove i mikrografija.