Medijsku pismenost smatramo ključnom veštinom 21. veka!
Tako sažeto i jasno kaže Ivana Jelača, izvršna direktorka londonskog Instituta za medije i različitosti – Zapadni Balkan (Media Diversity Institute Western Balkans) i projekt-menadžerka projekta “Mladi i medijska pismenost”, koji MDI sprovodi uz podršku Delegacije Evropske unije u Srbiji i u partnerstvu sa Krovnom organizacijom mladih Srbije (KOMS) i nedeljnikom Novi magazin.
Pun naziv projekta je “MLADI: Savez za medijsku pismenost i digitalni značaj, projekt za podršku omladinskog građanskog učešća kroz medijsko i digital prisustvo”.
Skraćeno, značaj medijske i digitalne pismenosti za građanski aktivizam mladih, u ovom slučaju Srbije.
“Medijska i digitalna pismenost su veštine kritičkog promatranja medijskih sadržaja, veštine pronalaženja informacija i proizvodnje medijskih sadržaja koje je, opet, ključno za aktivno, građansko učešće”, objašnjava Jelača za Novi magazin poslednjeg dana treninga “Mladi i mediji” za 16 mladih aktivista održanog u Vrnjačkoj Banji od 22. do 27. jula 2019: “Različita istraživanja pokazuju da je medijska pismenost podjednako važna i za starije građane, odrasle osobe, te da oni u većoj meri nemaju veštine medijske, digitalne pismenosti. Mi se bavimo mladima, oni su posebno važna ciljna grupa kao građani koji tek treba da postanu birači i važno je graditi njihove veštine koje će, nadamo se, koristiti kroz život”.
Šesnaest mladih aktivista obučavanih-treniranih u Vrnjačkoj Banji MDI i KOMS su odabrali po konkursu i prijavama, i to je prva grupa; projekat će obuhvatiti 50 mladih ljudi, ali nije cilj samo njihova obuka za medijsku i digitalnu pismenost već da svoje znanje dalje prenesu kroz lokalne organizacije i medije i u sredinama u kojima žive i rade.
“Ovi mladi ljudi koje mi obučimo na radionicama treba da rade sa drugim mladim ljudima, da rade radionice i kampanje i kroz svoje aktivnosti obuhvate što više mladih. Preko ovih pedeset mladih ljudi želimo da dođemo do mladih širom zemlje”.
Posebno je važno, naglašava Jelača, da se pokrije čitava Srbija. Mladi u Beogradu imaju više prilika da uče nego mladi u unutrašnjosti, posebno u ruralnim sredinama, pa je ovo način da se i njima pruži prilika da unaprede znanje i veštine.
Mladi okupljeni u Vrnjačkoj Banji već imaju određena iskustva, a tokom aktivnog, intenzivnog treninga s međunarodnim i domaćim ekspertima u prilici su da unaprede i svoja znanja i veštine i, još važnije, nauče kako ih primene. Tokom realizacije Projekta na raspolaganju će im biti mentorska podrška MDI i KOMS-a. Uostalom, da bi dobili vredan sertifikat, moraće i da se pokažu organizacijom radionica i kampanja, možda pisanjem blogova, kreiranjem veb-stranica…
Slobodno se može reći da su lažne vesti, posebno njihovo prepoznavanje, okupirali učesnike/ice. Kao i dobar deo sveta, pošto, kako kaže naša sagovornica, “koliko god imate veština medijske i informacione, digitalne pismenosti, niste potpuno spremni u situaciji koja vas okružuje, naročito u Srbiji, koja po svim parametrima pada na lestvicama medijskih sloboda”.
Jelača još upozorava da termin lažne vesti nije najprecizniji i zalaže se za “Mis/dis/mal-information” ili information disorder: “Termin ‘lažne vesti’ ne objašnjava sve što nam se svakodnevno događa. Takođe, saglasna sam u velikoj meri sa onima koji smatraju da ako je nešto laž, nije vest. I na kraju, termin je u velikoj meri zloupotrebljen, a ilustrativan primer je Tramp. To su razlozi zbog kojih ga radije ne upotrebljavam. Lažne informacije je možda i najlakše prepoznati jer su najjasnije, ali svi spinovi, poluistine i zloupotrebe informacija teže je prozreti”.
U tom kontekstu posebno je važna digitalna pismenost jer se i mladi u Srbiji, kao i u Velikoj Britaniji, kako pokazuju najnovija istraživanja, informišu na digitalnim platformama i posebno putem društvenih mreža. Uticaj tradicionalnih medija srazmeran je broju godina – što mlađa publika, to manji uticaj – pa je poseban izazov kako mladima plasirati informacije.
Na pitanje zbog čega je Novi magazin partner, kad se zna da je uticaj ozbiljnih političkih magazina u Srbiji veoma mali, izvršna direktorka MDI kaže: “Cilj ovog projekta je da podstakne aktivno, građansko učešće mladih i da više koriste medije, ali i da budu prisutniji u medijima i da se kroz medije vidi perspektiva mladih. Tu ne mislimo samo na emisije i različite programske sadržaje za mlade, to jeste važno, ali vodi do izvesne getoizacije mladih. Nama je važno da perspektiva mladih postoji u svim društveno važnim temama i zato nam je bilo bitno da imamo tradicionalne medije kao partnere, a zbog stanja u Srbiji posebno je značajno da to bude neko ko praktikuje profesionalno novinarstvo i ko će biti primer kako se izveštava na pravi način i biti model mladima.”
BREGZIT KAO I SRBIJAZa mlade u Srbiji važi da su apolitični, letargični, toliko da ni na izbore ne idu. Međutim, Ivana Jelača kaže da to nije poseban srpski specijalitet i navodi primer – Bregzita.“Mladi ljudi ne glasaju i u Evropi; da su mladi Britanci glasali na referendumu, ne bi se sada žalili na Bregzit i situaciju koja ih je snašla. Nije to mnogo drugačije nego u Srbiji, samo su naše mogućnosti da delamo drugačije. Suštinska razlika je u zrelijoj demokratiji i iskustvu, baš zbog tog jaza mi zagovaramo da medijska pismenost što ranije uđe u obrazovni sistem Srbije, već u nižim razredima osnovne škole, uz obrazovanje o demokratiji, ljudskim i građanskim pravima i odgovornostima. Bez toga nećemo moći dalje da napredujemo”, uverena je Jelača.
NAPOMENA: Medijska i digitalna pismenost su veštine kritičkog promatranja medijskih sadržaja, veštine pronalaženja informacija i proizvodnje medijskih sadržaja koje je, opet, ključno za aktivno građansko učešće. Upravo stoga Institut za medije i različitosti (MDI) iz Londona, u saradnji sa KOMS-om i Novim magazinom kao partnerima, sprovodi projekat “MLADI: Savez za medijsku pismenost i digitalni značaj, projekt za podršku omladinskog građanskog učešća kroz medijsko i digital prisustvo”, a jedan od segmenata je i petodnevni trening za mlade aktiviste NVO.