Krajem prošle godine ova ustanova je postala nosilac međunarodnog projekta “Oni žive” – studentski životi otkriveni kroz kontekstualne umetničke prakse”. Projekat se realizuje od septembra 2020. do kraja februara 2023, u okviru programa za kulturu i medije Evropske unije “Kreativna Evropa” s partnerima iz pet evropskih zemalja. Trenutno je u okviru projekta najavljen poziv za slanje fotografija o životu studenata u Studentskom gradu.
Ovim povodom razgovaramo sa Borisom Postovnikom, direktorom Doma kulture Studentski grad (DKSG).
*Kako vidite značaj i poziciju Doma kulture Studentski grad u kontekstu kulturnog života Beograda, pa i šire – Srbije?
Značaj Doma kulture Studentski grad je u trenutku osnivanja daleke 1974. u kontekstu kulturnog života Beograda i tadašnje Jugoslavije predstavljao revolucionarni model razvoja kulture mladih samoupravnog socijalističkog društva, nastao nakon čuvenih protesta 1968. Danas je Dom kulture Studentski grad ne samo svedok tog vremena već institucija koja se trudi da pronađe svoje mesto u savremenoj kulturnoj sferi grada i zemlje.
*Na čelu ove institucije ste od 2018, koji su vam od tada bili najbitniji koraci, a koje su vam najvažnije ideje koje čekaju na realizaciju?
Na ovo pitanje odgovor se može dati u dva pravca. Prvi se odnosi na obnavljanje, čuvanje i prilagođavanje infrastrukture novim potrebama mladih, u čemu su postignuti značajni rezultati. Biblioteka Doma kulture dobila je novi i savremen izgled, a studenti bolje uslove za učenje i rad. Svakodnevno se institucija obnavlja, modernizuje i prilagođava savremenim tehnologijama. Drugi pravac se odnosi na programski sadržaj i ponudu kulturnih događaja, koji su prevashodno namenjeni studentskoj populaciji mada su neretko naši gosti i naši sugrađani koji su ostali verni instituciji uz koju su provodili svoje studentske dane.
*Jeste li u mladosti bili stanovnik Studentskog grada ili ste ga eventualno posećivali u to vreme, i kako ga se sećate iz tog formativnog perioda?
Tokom studija proveo sam nepune dve godine u Studentskom gradu kao stanovnik IV bloka (soba 300). S obzirom na lokaciju fakulteta koji sam studirao devedesetih godina, domovi sa druge strane Save bili su mnogo atraktivniji za mene. Ipak, ne računa se da ste ikada studirali ako deo studentskog života niste proveli u Studentskom gradu, tako da sam se s prijateljima iz studentskih dana osmelio da poznije godine studija provedem u Studenjaku. Hvala Bogu, pa je zbog dobrih rezultata na fakultetu to moglo da se ostvari jer su Studenjak u “moje vreme” dobijali samo najbolji studenti, pogotovo tada tek renovirani prvi blok, gde sam mesto zamenio za tada mnogo lošiji IV blok, budući da moj dugogodišnji cimer na raspodeli nije mogao dobiti mesto u nekom od boljih blokova. Ali ništa nam to nije smetalo. Najbitnije nam je bilo da smo zajedno gde god, pošto smo od prve godine studija živeli zajedno u domovima.
*Šta je to što vam najviše privlači pažnju kao specifičan “duh vremena” i “način življenja” u Studenjaku, kako u vremenu kad ste vi odrastali tako i danas?
Osećaj slobode, samostalnosti i ličnog uspeha bio je i ostao “duh Studenjaka”. Posmatrajući mlade ljude koji danas žive u Studenjaku, ne primećujem neku bitniju razliku od nas, osim možda u muzici koju slušaju ili modnim navikama. Devedesete su bile teške godine za život, a Studenjak nam je davao taj neodoljivi osećaj kosmopolitizma koji nam je nedostajao, budući da smo tih godina retko putovali, gotovo nikada. Bilo nas je tada sa svih strana naše bivše zemlje. Doslovno od Vardara, pa do Triglava. U društvu koje sam upoznao u Studenjaku bilo je ljudi iz Bosne, Crne Gore, Hrvatske, Makedonije.
Reklo bi se Jugoslavija u malom, ali su, nažalost, to uglavnom bile kolege izbeglice iz navedenih krajeva. Ipak, svi smo živeli kao jedna velika porodica, pravili žurke po sobama, što kućni red blokova nikada nije dozvoljavao, ali smo uspevali čuvenim “bezbednjacima” da opravdamo horsko pevanje uz gitaru posle 22h. Bili smo mladi i ponosni što smo studenti koji će jednom promeniti svet i popeti se na vrh istog. Dom kulture Studentski grad bio je centralno mesto društvenog života. Svoje prve muzičke korake ostvario sam upravo na sceni Doma kulture, što mi je kasnije pomoglo i bilo presudno da svoju osnovnu profesiju i životni poziv – medicinu zamenim umetničkim pozivom i postanem stalni član Hora opere Narodnog pozorišta u Beogradu.
*Koliko je značajna vrsta kulture sećanja kakvu neguje aktuelni projekat DKSG-a They: Live?
Nema kulture budućnosti bez kulture prošlosti. Projekat They: Live je upravo taj prostor u kojem kultura sećanja dokazuje svoju važnost i ukazuje na to da ništa ne počinje od nas i ništa se ne završava s nama. Svi mi koji smo nekada živeli u Studentskom gradu predstavljamo samo delić tog finog tkanja koje se zove život, ali život prožet iskustvima koje nijedan student koji nije proveo deo svog studentskog života u Studenjaku ne može ni da nasluti. Navešću samo jedan primer – klupice. Kultno mesto Studentskog grada koje je upravo to postalo jer se na njima svakodnevno odvijao život. Odvija se i danas. Prve ljubavi, prva razočaranja, prva saznanja, prva prijateljstva, prvo razumevanje da je život lep, prvi koncerti, prvi protesti, prva nadanja, prvi uspesi, prvi porazi…
Sve bi to odneo zaborav ili bi ostalo samo deo naših ličnih sećanja, u retkim prilikama ispričanih anegdota kad se sretne staro društvo s faksa. Zato je They: Live bitan. Da se ne zaboravi život. Da se ne zaborave manje ili više bitni trenuci zbog čega danas izgleda upravo tako i zbog čega će sutra izgledati bolje. Zato je otimanje od zaborava težak i odgovoran posao, a mi iz Doma kulture Studentski grad toga smo i te kako svesni.
*Šta za DKSG znači vođenje evropskog projekta ovog obima i internacionalnog karaktera?
Kada mi je koleginica Maida Gruden, koja je i idejni tvorac koncepta They: Live, drugog dana po dolasku u Dom kulture Studentski grad iznela ideju o internacionalnom evropskom projektu i programu Kreativna Evropa, shvatio sam da sam na pravom mestu. Nakon toga ništa nas nije moglo zaustaviti. Skoro godinu i po dana predanog rada utkanih u koncipiranje projekta They: Live rezultiralo je dobijanjem granta na konkursu, ali nas je onda sačekao veliki posao prilagođavanja institucije i zaposlenih koji će raditi na projektu novim načinima rada i komunikacije. Institucija je morala da ojača svoje administrativne i finansijske kapacitete. Manji problem je za nas predstavljala međunarodna saradnja, koju smo uspešno ostvarili i koju ćemo tek razvijati kroz realizaciju projekta. Maida Gruden i Andrija Stojanović, naš spoljni saradnik, gotovo do savršenstva su razvili projektnu metodologiju i isplanirali aktivnosti, tako da sam siguran da će ovaj projekat svojim značajem i načinom realizacije biti primer budućim kako treba pristupati projektnim idejama u budućnosti. Ponosni smo na to što je Dom kulture Studentski grad pored Srpske akademije nauka i umetnosti jedina institucija u Srbiji koja je dobila liderski projekat na programu Kreativna Evropa.
Ovo je tek početak. Nadam se da ćemo imati prilike da kroz neko vreme ponovo porazgovaramo o projektu They: Live i da ćemo s ponosom moći da podelimo s našom publikom rezultate projekta.
M. L.