Kako saznaju Večernje novosti, Vojislav Mihailović, advokat po struci, trebalo bi da zastupa dedina prava u postupku za utvrđenje njegove smrti koji se vodi u vanparničnom odeljenju Prvog osnovnog suda u Beogradu.
“Niko nije kontaktirao sa mnom i prvi put čujem od vas da postoji ideja da budem postavljen za pravnog staraoca mog dede Dragoljuba. U ovom trenutku ne mogu da kažem ništa dok ne vidim da li taj predlog uopšte postoji i o čemu se radi”, rekao je Vojislav Mihailović.
Uprkos tome što rok od 30 dana koji je sud odredio za postavljanje staraoca ističe u četvrtak, Centar je tek pre nekoliko dana došao do ideje da bi četničkom komandantu staralac mogao da bude njegov unuk. Zato i nije izvesno da li će ceo postupak postavljanja “punomoćnika” biti završen na vreme.
Kako sada stvari stoje, Vojislav Mihailović će, najverovatnije, postupak vraćanja časti i ugleda svom čuvenom dedi, o kome Evropa i danas priča, pratiti iz senke. Naime, iako je njegovo ime prvo zapisano na podužem spisku građana i udruženja koji traže Čičinu rehabilitaciju, on nijednom nije došao na ročište u Viši sud u Beogradu, gde se vodi postupak.
Osim toga, čak ni kada su stručnjaci počeli da obavljaju iskopavanja na Adi, nadajući se da će pronaći kosti četničkog komandanta koji je tamo navodno sahranjen, Mihailović je odbio da da krv kako bi se izdvojila njegova DNK neophodna za upoređivanje.
Šta će se dogoditi ukoliko Vojislav Mihailović ne bude hteo da zastupa interese svoga dede, još nije poznato. Naime, Zakon o vanparničnom postupku ne propisuje rok u kome mora da se postavi staralac osobi čija se smrt utvrđuje, pa je u Dražinom slučaju taj rok odredio sud.