Predstavnici Koalicije za zabranu kasetne municije rekli su na skupu u Žeenvi da je 12 zemalja uništilo deo arsenala kasetnih bombi, ali u svetu i dalje postoje 610.263 kasetne bombe sa 101,5 milionom “bombleta” – malih bombi koje se rasipaju iz kasetnih projektila.
Na skupu nije pomenuto da li je Srbija među tih 69 zemalja. Vojska Srbije u naoružanju ima lanser Orkan, koji koristi kasetne bojeve glave, a kasetne bombe mogu izbacivati i avioni Mig-29.
Iako su građani Srbije stradali od kasetnih bombi koje je koristio NATO pakt 1999. godine, Srbija nije među 107 zemalja koje su 30. maja 2008. u Dablinu donele međunarodnu Konvenciju o zabrani korišćenja kasetne municije, niti među 94 zemlje koje su je potpisale u Oslu 3. i 4. decembra te godine.
U avgustu 2009. godine je objavljeno da je Generalštab Vojske Srbije preporučio da Srbija ne potpiše Konvenciju o zabrani korišćenja kasetne municije, jer je ta vrsta ubojitih sredstava ogroman deo vojnog arsenala.
List Danas tada je objavio da je odluka o nepotpisivanju bila pre svega politička, a preporuka je doneta u vreme sukoba tadašnjeg načelnika generalštaba Zdravka Ponoša i ministra odbrane Dragana Šutanovca.
Srbija je aktivno učestvovala u izradi te konvencije i prihvatila je taj dokument u maju 2008. godine u Dablinu, da bi u decembru Beograd odustao od potpisivanja.
Jedan od razloga navodno je bio taj što Srbija nema dovoljno novca za uništavanje starog kontigenta naoružanja i nabavku novog.
Obavezu uništenja kasetne municije, čišćenja bombardovanih područja i pomoći žrtvama preuzelo je samo 37 država čiji su parlamenti ratifikovali taj dokument.
Koalicija koja okuplja 200 nevladinih organizacija iz celog sveta, saopštila je da je ove godine pogibija od kasetnih bombi bilo u 29 zemalja sveta, uključujući Libiju tokom građanskog rata.
Potpredsednik Koalicije, Stiv Gus (Steeve Goose) iz međunarodne oganizacije “Hjuman rajts voč”, rekao je danas novinarima da je prošle godine širom sveta 16.921 čovek poginuo ili je ranjen kasetnom bombom.
Diplomate na skupu u Ženevi razmatraju planove za postepeno ukidanje te vrste oružja.
U kasetno oružje – artiljerijske granate, bombe i projektile – pakuju se na stotine kasetnih bombica. Kaseta se otvara pri udaru, a bombice široko razbacaju. Neke ne eksplodiraju odmah, već ih neko ili nešto mogu aktivirati i godinama kasnije. Obično su to deca, privučena malom veličinom predmeta i jarkim bojama.
Bombica može ubiti ili osakatiti žrtvu na 10 do 50 metara od nje. Organizacija “Hendikep internešnal” procenjuje da 98 odsto žrtava čine civili, a trećinu deca.
Računa se da u Srbiji aktivne kasetne municije koja potiče od bombardovanja 1999. godine, ima na teritoriji 16 opština, rečeno je na jednom ovogodišnjem skupu.
Konvencija o zabrani korišćenja kasetne municije stupila je na snagu 31. jula što je generalni sekretar UN Ban Ki Mun ocenio kao “veliki korak” u oslobađanju sveta od tog “sramnog oružja”. Tom konvencijom se zabranjuje upotreba, proizvodnja, čuvanje i transport tog oružja i predviđa njegovo uništavanje.