Gasprom se useljava u zgradu Progresa

Intervju: Dušan Bajatović

Ruska kompanija Gasprom uskoro dobija zgradu firme „Progres“ u beogradskoj Knez Mihailovoj ulici i postaje suvlasnik „Progresa“.

U kancelariji generalnog direktora Srbijagasa Dušana Bajatovića na radnoj tabli-poslovnoj mapi ispisano je: „Progres – prebijanje duga – Gasprom – zgrada“. Na pitanje šta to tačno znači, Bajatović kaže:

„Progres je bivša firma Mirka Marjanovića, država je u njoj većinski vlasnik, mi iz tog perioda imamo stari dug od 30 miliona dolara. Naša ideja je da ’se menjamo’. Da Gasprom dobije udeo u Progresu i uzme tu zgradu, a Srbijagas će uz pomoć države da ’ispegla’ taj stari dug. Inače, u toj zgradu posluje firme Progres gas trejding koja se u vreme Marjanovića bavila uvozom gasa, mi smo je uzeli i ona sada izvozi semensku robu, smrznuto povrće i sušeno voće u Rusiju“.

U danu kad su novinari Novog magazina razgovarali sa Bajatovićem objavljena je vest da je država Srbija i zvanično postala većinski vlasnik kompanije „Progres“ sa ukupnim učešćem u kapitalu od oko 52,37 odsto. Kao najznačajnija imovina Progresa navedena je Palata u Knez Mihailovoj ulici ukupne površine 6.878 kvadrata i objekti u Krnjači ukupne površine 20.373 kvadrata.

Zamena duga za vlasništvo samo je jedan od 39 projekata Srbijagasa.

„Najnovije što smo uradili jeste analiza učešća transporta gasa u troškovima kompanije. Sada smo prvi put od osnivanja Srbijagasa, uz pomoć Agencije za energetiku, analizirali ugovor i konstatovali da plaćamo neopravdano visoke troškove transporta mađarskom partneru“, kaže Bajatović.

Šta je onda razlog visoke zaduženosti Srbijagasa?

Dva su razloga. Jedan je u tome što Srbijagas već tri godine faktički ima neadekvatnu cenu. Mi i danas srpskom tržištu prodajemo gas po nižoj ceni nego što ga plaćamo na granici kad ulazi u Srbiju. A drugi razlog je neplaćanje. Nama se fakture plaćaju prosečno na 300 dana. Možete li da zamislite koliko nas zbog toga opterećuju kursne razlike. Srbijagas nema viškove novca i ne može da se bavi hedžovanjem i da održavamo tekuću likvidnost iz interne likvidnosti. A marža Srbijagasa ograničena je na dva odsto u veletrgovini i pet odsto u maloprodaji. Ako se gas isporučuje, a potrošač ne plaća, ko ga onda plaća. Pa Srbijagas. Iz čega. Pa iz kredita čiji je garant država.

U kojoj je fazi projekat gasovoda Južni tok?

Mi smo bar godinu dana ispred ostalih. Apsolutno smo spremni, čak i finansijski, da to završimo. Od ukupne cene od 1,3 milijarde evra 30 odsto se plaća u dve godine i to je ulog Srbijagasa i Gasproma.

Ne može se stalno pridikovati Srbiji što je napravila strateško partnerstvo sa Gaspromom kad je niko nije pozvao ni u jedan drugi projekat.

A da bismo kupovali tečni gas LNG koji se vozi brodovima treba napraviti terminal za regasifikaciju u Pančevu i to košta 80 miliona dolara. Mi to planiramo da u budućnosti uradimo i zato će Srbijagas preuzeti luku Azotare u Pančevu. U perspektivi, od četiri moguće gasne centrale kogenerativnog tipa dve će biti u Beogradu i jedna u Pančevu.

Vi ste predsednik parlamentarnog Odbora za bezbednost oko čije sednice posvećene događajima na Jarinju i Brnjaku od pre mesec dana i dalje postoje kontroverze. Šta je istina?

Po zakonu o tome ne treba javno da pričam. Ali neko se već potrudio da interpretira sednicu. Nemamo isto mišljenje o svemu tome. Da li je neko taj incident napravio namerno ili slučajno, kolika je odgovornost Kfora ili grupe Srba, ja o tome neću da sudim. Tačno je da su na Odboru iznete i neke primedbe na ponašanje srpske strane. Ali niko nije govorio o primedbama iznetim na račun Kfora.

Nije tačno…

Ja nisam video da je napadnuto ponašanje Kfora.

Odgovor na sva pitanja jeste da Srbija mora da postavi jasnu nacionalnu strategiju za Kosovo, a ne da li je odgovoran neki Zvonko Veselinović. Ako jeste, neka ga Kfor uhapsi ili neka pusti srpske organe da ga uhapse.

Da li ima biznisa na srpsko-albanskoj relaciji – ima. Da li taj biznis može novcem da proizvodi neke događaje – može.

Ono što su nam saopštile službe na Odboru za bezbednost bio je svojevrstan test i za poslanike-članove Odbora. Izveštaj je završio u novinama i političkoj borbi. E, to nije dobro jer stvari od državnog interesa ne mogu da završe na ulici.

Hoćete da kažete da grupa Zvonka Veselinovića nije toliko moćna i da umanjite njihov uticaj?

Neću da kažem da oni nisu napravili taj incident. I Kfor i država Srbija morali bi da budu moćniji od njih. Onda se postavlja pitanje kome su ti incidenti odgovarali.

Da li SPS strahuje da bi deo njenog biračkog tela mogla da usisa Srpska napredna stranka?

Tu fazu sa SNS smo već prošli. Upravo je obrnuto, SNS se boji da će joj SPS uzeti birače i zbog toga nas napadaju. Slobodan Milošević je svojevremeno napravio strašnu grešku kad je mimo volje svoje partije podržao Šešelja i to je pocepalo biračko telo SPS i odvelo ga ka radikalima. To se rukovodstvu SPS-a nikada više neće desiti.

Mislim da je veza Demokratske stranke i SPS-a primljena među članstvom stranaka i u javnosti na dobar politički način. Ta veza bila je profitabilna za političku scenu Srbije. Da nije bilo tog poteza SPS-a pitanje je da li bi bilo Srpske napredne stranke. Nije pitanje da li će SNS usisati SPS, nego da li SPS na narednim izborima može da ima 500.000 birača. To je naš cilj, a to biračko telo naći ćemo delom i kod SNS-a.

DS kao vodeća stranka mora da se obrati biračkom telu i da traži novo poverenje. Mnogi ciljevi 5. oktobra nisu ostvareni, ali ne možemo reći da ništa nije urađeno, mnogo sistemskih stvari je promenjeno. S druge strane, šansa naprednjaka je nezadovoljstvo i zbog toga podižu temperaturu.

Ključna stvar posle izbora biće rezultat Demokratske stranke. Ako bude imala dovoljno dobar rezultat njen koalicioni kapacitet biće mnogo veći i ponovo će napraviti Vladu, mislim bez nekih stranaka koje sada u njoj učestvuju. SPS bi u tom slučaju sigurno bio deo vladajuće koalicije.

Malo je verovatno da bi SPS dobio ponudu SNS-a za stvaranje postizbornog bloka. Jer, teško da bi Koštuničin evroskepticizam i klerikalizam sada bili kompatibilni sa onim što danas priča evropska politika Nikolića i Vučića. Sumnjam da bi radikali bili deo takve koalicije. Ni SPS nema racionalnih razloga da bude u takvoj koaliciji.

Meni bi bila verovatnija koalicija DS i SNS, oročena i definisana, a SPS bi tada rado bio najveća opoziciona stranka. Takva koalicija ne može da bude dugotrajna i ne može ništa da reši. Kao što izbori, ako donesu potpuni diskontinuitet, mogu da naprave više problema nego rešenja i dovedu do dvogodišnje pauze u rešavanju ključnih pitanja.

Politika se pretvorila u biznis, navala je malih stranaka i sve nešto nude. Takvo društvo ne može dugo da opstane…

(Opširnije pročitajte u štampanom izdanju)