U Forumu smatraju da su ekskurzije postale oblik masovnog turizma, koji više nema nikakve veze sa obrazovanjem. Naime, zbog odlaska u inostranstvo učenici prelaze hiljade kilometara u autobusu umesto da to vreme provedu kvalitetno u druženju, sportskim aktivnostima i međusobnom upoznavanju.
Redovna je pojava da učenici posete Crkvu Svetog Petra u Rimu, a ne vide Žiču i Studenicu. Takođe, dive se jezerima severne Italije, a nikada ne posete Srebrno jezero ili pak Palićko, smatraju u Forumu.
Dodatni problem predstavlja začuđujuća tolerancija prosvetnih vlasti u odnosu na nedopustive, ali sve prisutnije sadržaje na ekskuzijama, kao što su odlazak u diskoteku, konzumiranje alkohola, slobodno ponašanje učenika.
Umesto da su kontrolu ovakvih pojava uredile kako treba prosvetne vlasti se, kada se nešto dogodi, bave odgovornošću nastavnika i u isto vreme štiteći prava učenika i njihovih roditelja, kažu u Forumu.
Forum je predložio i tri modela po kojima bi se odvijale šestodnevne ekskurzije.
Prvo odredište bio bi Kopaonik sa posetom Kruševcu, Žiči, Ljubostinji, Rasu, Sopoćanima, Studenici i Đavoljoj varoši.
Druga bi se odvijala u istočnoj Srbiji: Viminacijum, Lepenski vir, Majdanpek, Gamzigrad, Sokobanja, Ravanica i Manasija.
Treći model je zapadna Srbija: Potpećka pećina, Mokra Gora, Zlatar, Uvac, Sopoćani, Đurđevi stupovi.
Predstavnici beogradskih gimnazija predlažu da srednjoškolci putuju po Srbiji, jer bi takva putovanja bila neuporedivo jeftinija. Takođe, putovalo bi se kraće i to bi učenicima dalo više vremena da provedu na svežem vazduhu i upoznaju kulturno-istorijske sadržaje, što bi trebao da bude krajnji cilj ekskurzije.
Uporedo sa tim, na ovakve ekskurzije ne bi bile masovne, već bi se izvodile u manjim grupama, a učenici bi se prethodno adekvatno pripremili kroz gradivo koje uče.
Profesori smatraju da bi tokom ovakvih ekskurzija akcenat trebalo staviti i na sportska takmičenja i u programe ekskurzija uvrstiti programe i iz ostalih predmeta, a naročito prirodnih nauka.
Teorijska nastava bi mogla da se odvija i na sportskom terenu, muzeju, staroj hidrocentrali ili u dvorištu neke fabrike. Društveni život učenika mogao bi da se organizuje u hotelu, van diskoteka i bez alkohola.
Program bi osmišljavali sami učenici uz pomoć animatora i igrali bi se kvizovi, karaoke i organizovala bi se zanimljiva takmičenja koja bi podsticala druženje, a ne problematično ponašanje.
Te eksurzije po evropi kostaju sa svim troskovima 1000e znam ljude koji odvajaju zadnji dinar da bi dete poslali, pod hitno taj luksuz treba zabraniti mnogo je brate u ovoj bedi danas.
Pozdravljam ovu inicijativu. Napokon!