Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin rekao je da ekonomska kriza u kojoj se nalazi Srbija, ali i okruženje svakako diktira i trendove rađanja, ali i ne samo te trendove.
Navodeći da su kriza i ekonomija problemi, ali ne jedini te da država svakako brine, on je kao primer naveo da 40.000 porodilja ostvaruje pravo na mesečno nadoknadu, da više od 400.000 dece, odnosno 200.000 porodica ostvaruje pravo na dečiji dodatak, kao i da je 52 milijarde dinara budžet koji se odnosi na finansijsku podršku porodicama sa decom.
”Ukupan budžet za socijalnu zaštitu je 150 milijardi dinara što je vise od 30 odsto ukupnog budžeta Vlade Srbije tako da i te kako vodimo računa”, rekao je Vulin i dodao da nije smanjeno nijedno socijalno davanje ni kada su u pitanju dečiji dodaci, porodiljski, hraniteljstvo.
Kako kaže, ipak, sve to nije dovoljno jer je to proces koji će da traje.
Direktor Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu Predrag Petrović, takođe, smatra da država Srbija pruža maksmalnu finansijsku podršku porodici sa decom koja je u razumnim okvirima koje može finansijski da podnese.
”Ako imamo Zakon o finansijskoj podršci porodica sa decom koji je težak 52 milijarde dinara na godišnjem nivou onda nikako ne možemo govoriti o tome da Srbija malo čini za razvoj i podršku porodice”, rekao je Petrović.
On je podsetio da su socijalna davanja zadržala nivo koji su imala.
”Ono što država može da učini i zavod, kao krovna stručna institcija, jeste da razvijaju usluge u zajednici koje su namenjene porodici, biološkoj porodici i na taj način pomažu roditeljima da prevazilaze probleme koje imaju u roditeljstvu”, rekao je Petrović.
Direktorka Centra za demografska istraživanja Instituta drustvenih nauka Mirjana Rašević rekla je da se Srbija sa krizom rađanja suočava još od 1960 godine.
”Kada bi pokušali da objasnimo zašto je poslednjih desetak godina nivo rađanja nizak, ali stablizovan mogli bi da kažemo da tu postoje faktori koji su reakcija ili su vezani za socijalnu i ekonomsku krizu kroz koju Srbija prolazi”, rekla je Rašević.
Kako kaže, oni su i posledica duboke transformacije društva, promene koje su u skladu sa onima koje su se dešavale ranije u razvijenim zemljama, a koje su bitne za nedovoljno rađanje – razvijanje težnje ka potrošnji, slobodnom vremenu, ali i jačanje individualizma, teznja ka samorealizaciji, institiranju na kvalitetu žvota deteta i sopstvenog života.
Prema njenim rečima, jako je bitno da je izmenjena ne samo porodica nego i da su drugačiji partnerski odnosi danas u Srbiji te taj faktor postaje sve značajniji kada se govori o krizi rađanja.
”Kriza rađana postoji na svim regionima, na svim područijima, ali opštine koje imaju izrazito starosnu strukturu su bez demografske budućnosti”, zaključila je Rašević.
Mesečno 1,2 milijarde dinara za korisnike socijalne pomoći
Svakog meseca se izdvoji 1,222 milijarde dinara samo za korisnike novčane socijalne pomoći, rekao je danas ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin, navodeći da u Srbiji ima 146.000 korisnika novčane socijalne pomoći koji su radno sposobni.
Ponavljajući da nije smanjeno nijedno socijalno davanje, Vulin je istakao da se za prosečnu porodicu, koja se nalazi na režimu socijalne pomoći, za naše pojmove ne moze reći da nije zbrinuta.
”Nosilac novčane socijalne pomoći prima oko 8.000 dinara, svako punoletno dete blizu 3.000 dinara, svako maloletno nešto ispod 3.000 dinara. Ukoliko ima oblik invaliditeta tu je i dodatak za tuđu negu i pomoć, a on je i energetski zaštićeni korisnik, odnosno, ne plaća struju, vodu u određenom procentu”, rekao je Vulin.
Kada je reč o roditeljima dece sa posebnim potrebama, ministar je naveo da oni jesu u velikom problemu, ali da se država trudi da pomogne.
Ministar je istakao i da kriza porodice nije počela sada, već mnogo ranije, dodajući da je neophodno raditi i na edukaciji da abortus nije mera kontracepcije i ne sme da služi kao jedini način da se izađe iz problema.
Prema njegovim rečima, statistika kaže da žena u Srbiji prosečno rađa 1,43 deteta, a da 2,80 prekine trudnoću.
”To je zastrašujuć podatak. Tih 1,43 nije dovoljno ni za prostu reprodukciju”, zaključio je Vulin dodajući da to nije trend samo kod nas već i u mnogo bogatijim i uređenijim društvima.
Podsećajući da se menja porodični zakon ili bar neki njegovi delovi, on je istakao da je brak zajednica muškarca i žrene i da se to neće promeniti.
Kako kaže, postoje tradicionalne vrednosti, ne samo u narodu, koje treba da očuvaju porodicu kakva je bila i koja može da obezbedi reprodukciju.
”To je naš posao i zadatak. Zakonska rešenja će ići isključivo u tom pravcu”, rekao je Vulin, ocenjujući da porodica kao zajednica više generacija jednostavno ne postoji i u savrmenom društvenom životu ona nije ni moguća.