Blokada evropskog puta zbog evropskog zakona

Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, naime, uređuje prava fizičkih i pravnih lica od 9. marta 1945. do 15. februara 1968. na teritoriji Srbije oduzeta imovina, ali pravo na povraćaj imovine nemaju pripadnici okupacionih snaga niti njihovi naslednici.

Protiv zakona glasali su poslanici Saveza vojvođanskih Mađara, koji čine vladajuću koaliciju, koji su tvrdili, isto što i zvanična Budimpešta, da se na taj govori o kolektivnoj krivici.

Balint Pastor najavio je da će se Savez vojvođanskih Mađara žaliti Ustavnom sudu Srbije.

“Mi smatramo da odgovornost treba da bude individualna i da jednostavno nije pravično isključiti iz čitavog procesa više desetina hiljada ljudi, bez da se uđe u to da li su ti ljudi činili neke zločine. Treba uzeti u obzir i istorijsku činjenicu da su ti ljudi bili prinudno mobilisani“, kaže Pastor.

Pastor ističe da, s druge strane, zakon ne predviđa zabranu vraćanja imovine pripadnicima kvislinških snaga u Srbiji, što je, po njemu, apsurdno.

I Zakon i EU?

Državni sekretar mađarskog Ministarstva spoljnih poslova Žolt Nemet izjavio je u sredu da Srbija treba da izmeni Zakona o restituciji ukoliko želi da se priključi Evropskoj uniji.

On je i izjavu portparola evropskog komesara za proširenje Štefana Filea protumačio kao podršku mađarskom zahtevu da Srbija izmeni zakon.

“Evropska komisija naglašava ključne principe nediskriminacije i jednakosti prema zakonu, ali ne može da interveniše kada je u pitanju metod restitucije. Mi ćemo, u svakom slučaju, pažljivo pratiti sprovođenje novog zakona”, rekao je Peter Stano, portparol Štefana Filea za mađarsku agenciju.

Visoki mađarski zvaničnici su, u proteklih desetak dana u dva navrata upozorili vlasti u Beogradu da Budimpešta neće podržati kandidaturu Srbije za ulazak u Evropsku uniju ukoliko u sadašnjem obliku stupi na snagu Zakon o vraćanju imovine i obeštećenju.

Upućen je i apel predsedniku Srbije Borisu Tadiću da ne potpiše taj pravni akt, a vlastima da amandamanima uklone deo Zakona o restituciji koji Mađari u Vojvodini i matici smatraju diskriminatorskim, jer, kako se tumači u Budimpešti, govori o kolektivnoj krivici.

Zakon je, međutim, stupio na snagu, a srpski zvaničnici uprkos izjavama iz Budimpešte, tvrde da će sve biti u redu.

Potpredsednik Vlade Srbije zadužen za evropske integracije Božidar Đelić je izjavio da Mađarska godinama podržava proširenje EU na zapadni Balkan i da jedna stvar ne može da uruši dobre odnose dve države.

Đelić je dodao da će vlasti u Srbiji nastaviti dijalog sa mađarskom manjinom kako bi im objasnili da odredba Zakona o restituciji ne znači kolektivnu krivicu, ali i da u sadašnjem sazivu parlamenta nema većine potrebne da se taj zakon menja.

Dvostruki aršini

Tanja Miščević, bivša direktorka Kancelarije za evropske integracije, smatra da pretnje iz Mađarske podsećaju na politiku dvostrukih aršina. “Mađarska sada ne postupa na isti način kako je to činila ranije ili kako se to primenjivalo u njenom slučaju. Poznato je da je ona imala i da dan-danas ima spor sa Slovačkom oko vrlo sličnih stvari i tu nije bilo takve vrste uslovljavanja. Ali, očigledno je da oni koriste ovakve stvari i za svoje unutrašnje potrebe“, ocenjuje Miščevićeva.

Ipak, ona dodaje da upozorenja iz Mađarske nisu pucanj u prazno. “Svaka država može da zakoči procese integracije jedne države. Videli smo to na primeru naših suseda Hrvata sa Slovencima. I tu nema veze o kojoj je državi članici Evropske unije reč i kolika je njena veličina i politička snaga. Prosto, kada se odluke donose jednoglasno, onda morate računati na tu činjenicu da postoje razlozi zbog kojih bi neka država mogla da vas zakoči. Ali, u svakom slučaju ovo nije pucanj u prazno i svakako će biti iskorišćen“, upozorava Tanja Miščević, a prenosi Dojče Vele.

Oštrim primedbama Saveza vojvođanskih Mađara i države Mađarske pridružili su se udruženja vojvođanskih Nemaca, koji takođe smatraju da je zakonom potvrđeno načelo kolektivne krivice i takođe najavljuju međunarodnu akciju podrške njihovim zahtevima.