“Izražavam uznemirenje povodom izjava ovog ili onog evrokomesara koji bez poznavanja stanja u zemlji, bez pristupa dokumentima izražavaju na stranicama ovih ili onih medija uznemirenje. Ne vodi se tako politika”, kazao je danas Vaščikovski poljskoj televiziji TVN24.
Šef Evropske komisije Žan Klod Junker zakazao je za 13. januar debatu o stanju pravne države i demokratije u Poljskoj povodom poteza vladajuće evroskeptične konzervativne stranke Pravo i Pravda od novembra kada je preuzela vlast. EK za to EK koristi novi mehanizam iz 2014. godine koji joj omogućava da reaguje, čak do ukidanja prava glasa u Evropskoj uniji članici u kojoj se sistematski ugrožava pravna država kao jedna od temeljnih vrednosti EU.
Vaščikovski je danas upozorio EK da do sada nije smenjen nijedan jedini čelnik u javnim medijima a da su direktori svih kanala poljske javne televizije TVP otišli sami.
Direktori u poljskom javnom TV servisu podneli su inače ostavke u znak protesta protiv izmena zakona o javnim medijima koje je nakon Sejma usvojio 31. decembra Senat poljskog parlamenta a još ih nije potpisao predsednik, tako ni nisu još stupile na snagu.
“Još nije doneta nijedna odluka. Iritiraju me reči evrokomesara jer stvaraju lažnu sliku Poljske. Ne izazivajmo neko veliko uznemirenje zbog toga šta se dešava u Poljskoj. Poljska vlada, poljski Sejm leče izvesne patologije koje su izrastale godinama u Poljskoj i doprinele da se kvari politički život u zemlji”, kazao je Vaščikovski.
EK, posredstvom svog potpredsednika Fransa Timermansa uputila je već dva puta zvanično pismo u Varšavu sa zahtevom da poljske vlasti objasne prvo reforme Ustavnog suda koje su paralisale njegov rad.
U drugom pismu EK je zatražila objašnjenje medijske reforme u kojoj su javni tv i radio servis i nacionalna agencija izuzeti iz nadležnosti Ustavom propisanog nadzornog organa i sada direktno potčinjeni ministru državnog trezora koji je dobio pravo da po svom nahođenju, na koliko dugo hoće imenuje direktore javnih medija i članove njihovih nadzornih saveta, bez javnih konkursa i da ih smenjuje bez dosadašnjih zakonom propisanih uslova.
Protiv takvog direktnog potčinjavanja medija vladi protestovao je pored EK i OEBS, takođe i evropska novinarska i medijska udruženja i savezi i Reporteri bez granica.
Zabrinutost za nezavisnost javnih medija i slobode govora odbila je neuobičajeno otvoreno poslanica Prava i Pravde Kristina Pavlovič koja je izjavila juče da nemaju šta javni mediji da paze i kontrolišu šta radi vlada jer to je posao za privatne medije.
Vaščikovski poriče da će Poljska prodati prava gastarbajtera za baze NATO
Šef poljske diplomatije Vitold Vaščikovski porekao je danas da se Poljska sprema da proda prava svojih gastarbajtera u Velikoj Britaniji ako bi u zamenu za to dobila stalne baze NATO na svojoj teritoriji a novinsku agenciju Rojters optužio da je skratila i pogrešno interpretirala njegove reči iz jučerašnjeg intervjua.
Agencija je objavila da je poljski ministar inostranih poslova najavio da je zvanična Varšava spremna da popusti u odbrani prava svojih emigranata, gastarbajtera u Velikoj Britaniji ukoliko bi zvanični London pomogao da se u Poljskoj nadju baze NATO.
Baze je zahtevala kao garanciju bezbednosti pred Rusijom i prethodna poljska liberalna vlada, medjutim, NATO za sada za njima ne vidi potrebu i ne želi nepotrebno da iritira Rusiju.
“Intervju (za Rojters) bio je jako dug i skraćivan je i sažiman. Krenulo je kao u igri gluvih telefona – neko je počeo da krati moje izjave i menja njihovo tumačenje… U svim intervjuima koje dajem poslednja dva meseca ponavljam da smo protiv bilo kakvih atentata na osnovne slobode iz sporazuma EU”, kazao je danas Vaščikovski poljskoj privatnoj televiziji TVN24.
Po rečima šefa poljske diplomatije Poljska samo ne bi imala ništa protiv toga da Velika Britanija smanji socijalnu pomoć i privilegije svim gradjanima EU koji u njoj žive i rade jer tada ne bi bilo govora o diskriminaciji konkretno Poljaka.
“Vodi se diskusija u NATO da li bi članicama iz Srednje Evrope bilo dovoljno jačanje prisustva u slučaju sukoba ili da li bi taj mehanizam trebalo da bude potvrdjen stalnim prisustvom NATO. Sve više naših saveznika smatra da bi to trebalo da bude potvrdjeno stalnim prisustvom a izbegava se pojam baza zato što to nekoga podseća na hladni rat”, kazao je Vaščikovski o zahtevu Poljske i još nekih postkomunističkih članica da se ignoriše obećanje Rusiji s kraja 1990-tih godina i otvore baze NATO.
Vaščikovski je procenio da bi takva odluka o pomeranju baza NATO na istok ka granicama Rusije mogla da bude usvojena na samitu NATO u julu u Varšavi.
Vaščikovski je takodje istakao da bi Evropa trebalo pre da se pozabavi pre novim pretećim sporom izmedju Irana i Saudijske Arabije i rizicima koje eventualni rat nosi regionu nego buri u čaši vode da li je u Poljskoj ugrožena pravna država.