Tako se dovode u sumnju nade za brzo pristupanje dve nordijske zemlje.
Ambasadori zemalja članica NATO sastali su se u sredu sa ciljem da otvore pregovore o pristupanju istog dana kada su Finska i Švedska podnele svoje prijave, ali je protivljenje Ankare zaustavilo svako glasanje, kaže osoba koja ima direktne informacije o ovom pitanju.
Odlaganje izaziva sumnju da će NATO moći da odobri prvu fazu zahteva Finske i Švedske u roku od jedne ili dve nedelje, kako je rekao generalni sekretar Jens Stoltenberg.
Takođe postavlja scenu za višednevnu intenzivnu diplomatiju između SAD, Turske, Finske i Švedske po tom pitanju.
Svih 30 postojećih članica Alijanse mora da ratifikuje prijave Finske i Švedske, ali taj proces počinje tek kada odbrambeni savez izda protokol o pristupanju i zvanično pozove dve zemlje da se pridruže.
NATO je odbio da komentariše potez Turske.
Finska i Švedska zvanično su danas podnele zahtev za pridruživanje NATO, saopštio je generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg.
On je pozdravio zahtev Finske i Švedske da se pridruže NATO.
“Toplo pozdravljam zahteve Finske i Švedske za ulazak u NATO. Vi ste naši najbliži partneri, a vaše članstvo u NATO će povećati našu zajedničku bezbednost”, rekao je Stoltenberg novinarima nakon što je dobio pisma ambasadora dve zemlje sa zahtevom za pridruživanje Alijansi, prenosi AP.
Turska sastavila listu zahteva Švedskoj i Finskoj
Turska je sastavila listu od 10 zahteva koja će navodno tražiti od Švedske i Finske pre nego što odobri njihovo članstvo u NATO-u, prenosi danas provladin turski list Sabah.
Lista poziva dve zemlje da obustave bilo kakvu finansijsku podršku grupama povezanim sa Radničkom partijom Kurdistana i borcima sirijskih Kurda koje Ankara smatra ogrankom zabranjene grupe.
Postoje i zahtevi da ove zemlje prekinu kontakte sa pripadnicima grupe sirijskih Kurda.
Turska dalje želi da dve zemlje “ubrzaju” postupak ekstradicije za osumnjičene koje Turska traži po optužbama za terorizam.
Na listi se takođe nalazi zahtev da Švedska obuzda kampanju “dezinformacija protiv Turske” koju vode sledbenici muslimanskog sveštenika Fetulaha Gulena, za kojeg Ankara tvrdi da stoji iza pokušaja državnog udara 2016. godine.
Mnogi sledbenici Gulenovog pokreta pobegli su u Švedsku.