Ankete pokazuju da su Katalonci podeljeni na one koji su za nezavisnost i ne koji su za ostanak u Španiji. Analitičari su naveli da postoji i neizvesnost o odzivu biraču, pošto je jedna četvrtina glasačkog tela još neodlučna.
List “Pais” je preneo da je porasla poularnost liberalne stranke “Siudadanos” (Građani) koja se zalaže za autonomiju Katalonije u okviru Španije i za ostanak Španije u EU, koja bi mogla da osvoji oko 23 odsto glasova.
Katalonija je 1. oktobra održala referendum o nezavisnosti uprkos protivljenju centralne vlasti u Madridu, a potom je 27. oktora proglasila nezavisnost zbog čega je vlada premijera Španije Mariana Rahoja suspendovala autonomiju tog regiona, smenila njegovu vladu i raspustila parlament.
Smenjeni lider Karles Pućedmon se sklonio u Briselu, odakle je vodio kampanju pred sutrašnje izbore, ocenivši da je i dalje moguće poraziti Rahoja.
Protiv Pućedmona i još četvorice zvaničnika njegove smenjene vlade bila je izdata, a zatim povučena španska međunarodna poternica. Protiv 18 kandidata koalicije za nezavisnost Katalonije se vode krivični postupci zbog pokušaja separatizma, a preti im zatvor do 15 godine, a tri kandidata su u pritvoru.
Katalonija koja je 2014. godine imala neobavezujuće glasanje o nezavisnosti, jedan je od 17 autonomnih regiona Španije. Po Ustavu Španije iz 1978. godine, zvanično je kao “istorijska nacija” priznata u Katalonskom autonomnom statutu iz 1979. godine.