Optužbe se odnose na incident iz 1996. u kojem je kubanska vojska navodno oborila dva nenaoružana civilna aviona kojima je upravljala organizacija Braća u pomoć. Vest dolazi usred sve većeg američkog pritiska na posrnulu Kubansku Republiku da promeni sistem vlasti nakon 67 godina revolucionarne vladavine.
Pa zašto su Sjedinjene Države delovale sada i šta će se sledeće dogoditi?
KO JE RAUL CASTRO?
Raul Castro je mlađi brat kubanskog revolucionarnog vođe Fidela Castra. Pridružio se Fidelovom pokretu za svrgavanje autoritarnog američkog saveznika Fulgencija Batiste, počevši od 1952. Sudelovao je u napadu na kasarnu Monkada 26. jula 1953, postavši jedan od osnivača gerilskog pokreta M-26-7, vodeće organizacije u kubanskoj revoluciji. Godine 1958. Došao je do čina zapovednika Drugog istočnog fronta. U središte pažnje Vašingtona dospeo je u junu kada je oteo grupu od 50 američkih marinaca kako bi sprečio nastavak bombardiranja svojih trupa i lokalnih seljana. To je bio ključni trenutak kada je Raul postao više od Fidelovog brata – ključni vođa revolucije. Do kraja 1958. Njegova vojska oslobodila je veći deo istočne Kube od Batistinog režima i započela marš na Havanu kako bi zaključila revoluciju. Od januara 1959. Kastro je postao ministar odbrane u vreme kada su borbe još trajale. Decenijama je bio lice kubanske vojske i odbrane ostrva. Kada je u aprilu 1961. grupa od 1.400 kubanskih prognanika, uz podršku američke Centralne obaveštajne agencije (CIA), napala Kubu u Zalivu svinja, Kastrova vojska osigurala je slavnu pobedu protiv prognanika i SAD. Takođe se uzdigao u civilne i stranačke redove na Kubi. Od 1976. godine obavljao je dužnost potpredsednika, a zatim je od 2008. nasledio svog ostarelog brata na mestu predsednika, poziciju koju će obavljati do 2019. godine.
Raul Castro ostao je na čelu Komunističke partije do 2021. godine i još uvek se smatra uticajnim u kubanskoj politici. Kastro je vojnik, političar i, pre svega, revolucionar koji je svrgnuo ključnog američkog saveznika i decenijama se odupirao američkom pritisku.
Međutim, Kuba je autoritarna država koja ne toleriše neslaganje. Godine 2003. vlada Fidela Kastra, čiji je Raul Kastro bio deo, pritvorila je desetine prodemokratskih zagovornika u događaju nazvanom „crno proljeće“. Jedan od pritvorenih, Jose Daniel Ferrer, osnivač Patriotske unije Kube, pozvao je SAD da stanu uz opozicione snage 2025. godine.
ZA ŠTA JE OPTUŽEN?
Kuba je pod blokadom SAD od 1960. godine. Takođe je bila pod embargom članica Organizacije američkih država (OAS), koja uključuje gotovo sve zemlje zapadne hemisfere, između 1964. i 2009. godine.
Ekonomski opstanak Kube oduvek je zavisio od podrške velike nacije spremne da je snabdeva gorivom. U vreme Hladnog rata to je bio Sovjetski Savez, čiji je raspad 1991. bio poguban za Kubu i njenu vladu. „Posebno razdoblje“ nakon 1991. godine obeležilo je nestašicu goriva, pad proizvodnje hrane, društvene nemire i masovnu emigraciju s Kube. Desetine hiljada kubanskih prognanika ukrcavali su se na nestabilne flotile, nadajući se da će se pridružiti drugim prognanicima na Floridi. Klintonova administracija u SAD na kraju je dopustila masovne migracije, a američka obalna straža redovno je pomagala u spašavanju nasukanih Kubanaca. Uprkos tome, desetine ljudi utopili su se na moru.
Grupa kubanskih prognanika, predvođena samoproglašenim veteranom „Zaliva svinja“, Hoseom Basultom, letela je izviđačkim letovima i izveštavala Obalnu stražu o lokaciji nasukanih Kubanaca. Ali letovi su imali druge motive. U nekoliko navrata, avioni su uleteli u kubanski vazdušni prostor, ignorisali upozorenja i ispuštali propagandu osmišljenu da izazove protivladine aktivnosti. Zapisi koje su objavili Vilijam LeoGrande i Peter Kornbluh, autori knjige o toj temi, otkrivaju da su SAD znale za te operacije i bojale se da će Kuba na kraju srušiti avione, stvarajući međunarodni incident. Dana 24. februara 1996. kubanska vojska doista je srušila dva aviona, ubivši sve četiri osobe u njima. Sada, 30 godina kasnije, američko Ministarstvo pravosuđa tvrdi da su Kastro, tadašnji ministar odbrane, i šestero drugih krivično odgovorni za ubistva četvorice muškaraca, od kojih su trojica bili američki državljani. Američki državni tužilac za Južni okrug Floride, Džejson A. Reding Kvinones, rekao je da „ovaj protok vremena ne briše ubojstvo“. Zašto SAD sada deluju?
Kuba ponovno pati pod američkom blokadom, ovaj put pokrenutom nakon uklanjanja njenjog jamca za gorivo, venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura u januaru. Nova venecuelanska predsednica Delsi Rodrigez bila je prisiljena da obustavi isporuke nafte na ostrvi, kao i Meksiko i drugi regionalni partneri pod pretnjom paralizirajućih tarifa. Kuba je prošlog četvrtka izjavila da uopšte nema goriva ni dizela. U međuvremenu, humanitarni uslovi se pogoršavaju. Amnesti Internešenel je 2025. Izvestila da se većina Kubanaca bori da pronađe dovoljno hrane i lekova. U istorijskoj poseti poslednjih dana, direktor CIA Džon Ratklif razgovarao je s članovima kubanske vlade, što je znak potencijalne promene režima. Predsednik Donald Trump takođe je ove sedmice istakao svoje motive u vezi s Kubom, rekavši da će „mnogim ljudima to biti jedna od najvažnijih stvari, ovaj trenutak traže već 65 godina“. Kubanski Amerikanci doista se zalažu za uklanjanje Kastrovih od 1960-ih. Državni sekretar Marko Rubio, i sam kubanski Amerikanac, obležio je Dan nezavisnosti Kube 1902. godine uputivši sledeću poruku kubanskom narodu na španskom:
i želim vam reći da mi u SAD nudimo pomoć ne samo u ublažavanju trenutne krize već i u izgradnji bolje budućnosti.
U poruci su kubanska vlada i Raul Kastro osuđeni kao korumpirani. Rubio je Pozvao na promenu režima, misleći na sadašnjeg kubanskog predsednika, Miguela Diaz-Kanela.