Ruski ratni brodovi prošli Bosfor, Turska šalje vojsku na granicu

Brod obaveštajne službe ŠC-201, “Priazovje”, u pratnji brodova “Minsk” i “Novočerkask”, prošli su kroz Bosfor, uprkos strahovanjima u regionu zbog mogućeg vojnog udara zapadnih zemlja predvođenih SAD na Siriju, najavljenog kao odgovor na napad hemijskim oružjem koji je sirijski režim izvršio u Damasku, preneo je AFP.

Brod “Prijazovje”, isplovio je iz ukrajinske luke Sevastopolj u nedelju, “ka određenoj oblasti u kojoj postoje vojne službe u istočnom Sredozemlju”, rekao je neimenovani zvaničnik za agenciju Interfaks.

Rusija, ključni saveznik Damaska, sve vreme, tokom sirijske krize, držala je svoja četiri broda u istočnom Sredozemlju, rotirajući ih svakih nekoliko meseci.

Takođe, Rusija ima vojnu bazu u sirijskoj luci Tartus, podsetio je Frans pres.

Vlasti u Moskvi žestoko se protive američkom planu da napadne režim sirijskog predsednika Bašara al-Asada, kao odgovor na navodni napad hemijskim oružjem u Damasku prošlog meseca.

Predsednik Rusije Vladimir Putin, upozorio je da bi odobrenje američkog Kongresa za napad na Siriju bez konsenzusa u Ujedinjenim nacijama, predstavljalo “agresiju”.

Turska jača vojno prisustvo na granici sa Sirijom

Turska je pojačala svoje vojno prisustvo duž južne granice sa Sirijom, u očekivanju napada na režim u Damasku, javili su danas turski mediji.

Agencija Dogan javila je da je u sredu raspoređen konvoj od 20 vozila u graničnoj oblasti Jajladagi u provinciji Hataj, a danas još 15 vozila, preneo je AFP.

Prema navodima turske agencije, sirijska severozapadna granica sa Turskom je jedna od nekoliko oblasti koja je još u rukama snaga predsednika Sirije Bašara el-Asada.

Dve zemlje maju granicu dugačku 900 kilometara.

Državna turska agencija Anadolija javila je da je predviđeno dopunjavanje već pojačanih trupa na južnoj granici.

Tenkovi i teška artiljerija su premešteni na granicu početkom 2012, a raspoređene su i rakete NATO-a “patriot” u toj oblasti, koja može biti korišćena u slučaju odobravanja napada, podseća AFP.

Francuska agencija dodaje da je Turska primila više od 500.000 sirijskih izbeglica, kao i da Ankara podržava vojnu intervenciju protiv Sirije, posle navodnog hemijskog napada kod Damaska od 21. avgusta.

Zemlje zapada za napad optužuju Asadov režim, a turski premijer Redžep Tajip Erdogan ponovio je u utorak da će njegova zemlja podržati koaliciju koja bi intervenisala protiv sirijskog režima.

Rasmusen pozvao na “snažan odgovor” sirijskom režimu

Generalni sekretar NATO Anders fog Rasmusen pozvao je danas međunarodnu zajednicu da “snažno odgovori” sirijskom režimu, tvrdeći da su vlasti predsednika Bašara al-Asada odgovorne za napade hemijskim oružjem u predgrađima Damaska 21. avgusta, u kojima su ubijene stotine ljudi.

On je rekao da iskreno žali zbog podeljenosti međunarodne zajednice po pitanju Sirije i upozorio da bi takve podele mogle da ohrabre diktatore širom sveta da koriste zabranjene vrste smrtonosnog oružja.

“Duboko žalim zbog podeljenosti međunarodne zajednice. To šalje veoma opasan signal diktatorima širom sveta da mogu da koriste hemijsko oružje, kao i druge vrste oružja za masovno uništenje, a da međunarodna zajednica na to ne reaguje”, rekao je Rasmusen za Frans pres, na marginama sastanka ministara odbrane EU u Litvaniji.

Ministri odbrane zemalja Evropske unije počeli su razgovore u Litvaniji, zemlji koja predsedava EU, dok su se predsednici SAD i Rusije, Barak Obama i Vladimir Putin, s drugim svetskim liderima, sastali na samitu G20 u Sankt Peterburgu.

“Svi očekujemo Sent Peterburg. To je sada forum na kome treba doneti važne odluke”, rekao je novinarima nemački ministar odbrane Tomas de Mezijer.

Sirijska kriza biće centralna tema i na sastanku šefova diplomatija EU u Viljnusu u petak i subotu, gde će se, kako se strahuje, pokazati dodatne nesuglasice između Francuske i ostalih članica Unije, povodom vojne intervencije u Siriji.

Deo svetske javnosti strahuje da bi napad na Siriju mogao da ima opasne posledice, ukazujući na potrebu zakonskog odobrenja Ujedinjenih nacija za upotrebu sile.

Rasmusen je priznao da će najverovatnije biti teško postići sporazum u Savetu bezbednosti UN, u kome Rusija i Kina imaju pravo veta, ali je dodao da bi vojna intervencija, ipak, mogla da bude odobrena.

“Ako bi pojedinačne zemlje odgovorile vojnom akcijom, to bi bila odbrana međunarodnih konvencija koje jasno zabranjuju upotrebu hemijskog oružja”, smatra Rasmusen.