Indirektnom ocenom da je Titova Jugoslavija bila “grešna” u sukobu sa Informbirom i ondašnjim sovjetskim liderom Staljinom, Željeznak u najnovijem obraćanju crnogorskoj javnosti zapravo upozorava vlast u Crnoj Gori da ne “progoni” opoziciju koju uporno proglašava pobednikom parlamentarnih izbora 16. oktobra.
Stoga, Željeznak, u drugom pismu, nakon izbora, ponovo insistira da opozicija sa 39 mjesta u parlamentu formira novu Vladu Crne Gore, koja, kako je više puta navedeno, ne bi radila pod uticajem “sa strane” i protiv narodne volje.
Za razliku od prvog pisma, u kome Željeznak pravo na formiranje vlade daje koalicijama Demokratski front i “Ključ”, kao i Demokrata, sada ruski funkcioner tom savezu pripaja i Socijaldemokratsku partiju, na čijem je čelu bivši predsednik Skupštine Crne Gore Ranko Krivokapić.
Drugo pismo Željeznaka stiglo je nakon što je nedavno predsednik Putin, primajući akreditive od novog crnogorskog ambasadora Igora Jovovića, poručio da Crna Gora treba da vodi “izbalansiranu spoljnu politiku”.
Crnogorski premijer Milo Djukanović je na tu poruku iz Kremlja odgovorio izjavom da Crna Gora vodi politiku u svom nacionalnom interesu, pri čemu ima u vidu i tradiciju dobrih odnosa sa Rusijom.
Željeznak je drugim pismom potpuno ignorisao činjenicu da je Demokratska partija socijalista (DPS) na izborima osvojila 36 mandata i da je na putu da s partijama manjinskih etničkih zajednica formira parlamentarnu većinu od 41, a možda i 42 poslanika. Takodje je ignorisano i to što je predsednik Crne Gore mandat za formiranje nove vlade povjerio upravo kandidatu DPS-a Dušku Markoviću.
Pismo Željeznaka stiglo je u kontekstu analiza ishoda američkih predseddničkih izbora, u kojima se, pored ostalog, navodi da bi Donald Tramp mogao Zapadni Balkan prepustiti Rusiji, što bi moglo da ugrozi evroatlantski put Crne Gore.
Crnogorski zvaničnici su izrazili očekivanje da Trampova pobeda neće negativno uticati na više puta pominjani rok da bi Crna Gora već na proleće 2017. godine mogla postati punopravna članica NATO-a.