Tri glavna uzroka fatalnih nezgoda su padovi s visine, odnosno 36 odsto slučajeva, obrušavanje ili prevrtanje građevinskih elemenata, 26 odsto, i nezgode pri sa građevinskim mašinama, u 15 odsto slučajeva.
“Fatalne nesreće na radu uglavnom su posledica grubog kršenja propisa,” rekao je za dpa Frank Verner (Werner) iz BG Bau. Broj poginulih je dugoročno u opadanju – pre 10 godina bilo je više od 100 smrtnih slučajeva godišnje.
Uopšte, broj nezgoda na radu u građevinskoj industriji godinama je u padu. Prošle godine registrovano je 91.813 nezgoda, a godinu ranije više od 96.000.
“Građevinski sektor i srodne usluge i dalje beleže znatno više povreda od drugih branši, ali smo na dobrom putu,” rekao je Verner.
Trećina slučajeva je povreda šaka, a 18 odsto stopala i skočnih zglobova.
Sa druge strane, raste broj prijava oboljenja povezanih sa radom u građevinskoj industriji. Naime, 2024. bilo je nešto više od 21.000 prijava takvih oboljenja, u poređenju sa oko 15.800 2020.
“Jedan od razloga je što ljudi žive duže, jer neke bolesti mogu da se jave u poznim godinama,” rekao je Verner.
Osim toga, mlađe generacije su pažljivije prema sopstvenom zdravlju od starijih i češće prijavljuju probleme.
Najčešće profesionalne bolesti u građevinarstvu su oštećenje sluha zbog buke, rak kože zbog godina izlaganja suncu i oboljenja kičme, najčešće povezana sa oštećenjem diskova.
Mnogi građevinski radnici satima rade po vrućini i izloženi zračenju sunca. BG Bau svojim radnicima na zahtev dostavlja pakete za zaštitu od ultraljubičastog zračenja, između ostalog krem zaštitnog faktora 50 i naočare za sunce.
“Želimo da razbijemo stigmu da su građevinski radnici posebno tvrdi i da im nisu potrebne stvari poput krema sa faktorom,” rekao je Verner.
Prema njegovim rečima, odnos radnika se po tom pitanju promenio poslednjih 10-15 godina. “Slika preplanulog građevinca bez majice je stvar prošlosti,” rekao je.