Sad kad im je najpotrebnije da reformišu svoju privredu, državne ustanove i institucije, te zemlje iz fondova EU dobijaju relativno mala sredstva, a kad postanu članice EU, to se povećava i nekoliko puta, što će stvoriti i problem korišćenja tolikih sredstava odjednom, rekao je Djelić u izlaganju i raspravi s poslanicima Odbora
za budžet EP.
On je istakao da se suštinski ne traže neka mnogo veća sredstva za podršku reformama na Zapadnom Balkanu, koja ionako predstavljaju samo jedan odsto zajedničkog budžeta EU.
Potpredsednik Vlade Srbije, koji je govorio u ime svih zemalja Zapadnog Balkana, dobio je podršku ovog ključnog odbora EP za ove predloge, a o tome će sutra razgovarati i s nekolicinom nadležnih komesara Evropske komisije, koja će krajem meseca izneti prve predloge za budžet EU u razdoblju 2013-2020.
Poslanici EP su u raspravi izneli i pohvale Srbiji, posebno za napredak u poslednje vreme, ali i pokude zbog i dalje velike korupcije.
U raspravi su takodje postavljena i pitanja kako Srbija misli da “sredi” odnose s Kosovom i da li bi brži priliv sredstava jamčio da će biti poboljšano stanje u institucijama vlasti i delovanju političke demokratije.
Djelić je istakao da bi to omogućilo da Srbija i region do kraja ove decenije brže izgrade puteve, železnicu, energetska postrojenja, da ulažu više u poljoprivredu, nauku i očuvanje prirodne sredine.
On je ponudio takodje da zemlje Zapadnog Balkana usaglašavaju šestomesečno svoje budžete i sveukupne makroekonomske politike s politikom EU, a da Unija, ako zaključi da su budžeti i javne finansije “održivi”, jamči tim zemljama izlazak na tržište kapitala i uzimanje kredita po uslovima koje dobijaju evropska
dvadesestsedmorica.
To bi za Srbiju, po Djelićevim rečima, na ime nižih kamata i troškova, značilo godišnje uštedu i do milijardu evra, a srpske banke bi imale više novca za kreditiranje privredne proizvodnje i potrošnje gradjana.
Time će EU i EP imati stalan neposredan upliv i uvid u ekonomsku politiku država Zapadnog Balkana, a Srbija i sad ima sasvim umeren javni dug i budžetski deficit, srpske banke su zdrave i nije im potrebna nikakva finansijska podrška EU, stavio je do znanja Djelić.