Još troje civila povređeno je kad su proruske snage otvorile vatru na kontrolnu tačku pod kontrolom ukrajinske vojske, na istočnom obodu grada, navodi se u saopštenju gradske uprave Marijupolja, a prenela je agencija AFP.
Produžena artiljerijska vatra čula se sinoć u istočnom delu Marijupolja, javila je agencija Rojters, navodeći to kao prvo kršenje primirja potpisanog pre samo dva dana. Izveštač britanske agencije video je industrijsku halu, kamion i benzinsku stanicu u plamenu u području u granicama Marijupolja, grada od oko 500.000 stanovnika na Azovskom moru nedaleko od granice s Rusijom.
Od petka uveče, kada je obustava vatre stupila na snagu, bilo je mirno sve do subote kasno uveče.
Protokol o prekidu vatre na istoku Ukrajine potpisali su u petak u Minsku predstavnici Ukrajine i samoproglašenih Donjecke i Luganske Narodne Republike, a primirje je stupilo na snagu u 18 sati po lokalnom vremenu.
Donjeck pod granatama
Severno od Donjecka, najvećeg grada na istoku Ukrajine, jutros se čuje artiljerijska paljba, može se videti i veliki crni oblak dima, prenosi Rojters navode svedoka.
To predstavlja novo kršenje prekida vatre između ukrajinskih i proruskih snaga, koji je na snazi tek 40 sati, a već je jednom prekršen kasno sinoć, kad se artiljerijska vatra čula i u Marijupolju, gradu sa oko pola miliona stanovnika na Azovskom moru nedaleko od granice sa Rusijom.
Kako navodi Rojters, granate koje danas padaju na Donjeck stižu sa područja u blizini aerodroma, koji je pod kontrolom ukrajinskih snaga, iako je sam grad u rukama proruskih snaga.
Pripadnici proruskih snaga su izveštaču britanske agencije rekli da je aerodrom sada prazan i da se vode borbe za kontrolu nad obližnjom vojnom bazom.
Sinoć je u Marijupolju došlo do prvog ozbiljnog kršenja primirja, kojeg su 5. septembra u Minsku potpisali predstavnici Ukrajine i samoproglašenih Donjecke i Luganske Narodne Republike.
Izveštač Rojtersa video je industrijsku halu, kamion i benzinsku stanicu u plamenu u području u granicama Marijupolja, ali nema navoda o evenutalnim ljudskim žrtvama.
OEBS: Specijalni status za Donjecku i Lugansku oblast
Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) je danas objavila plan u 12 tačaka za primenu primirja na istoku Ukrajine, potpisan 5. septembra u Minsku, koji predviđa specijalni status za Donjecku i Lugansku oblast.
Dokument pod naslovom “Protokol o rezultatima konsultacija trilateralne kontakt grupe”, kojeg su 5. septembra u Minsku potpisali predstavnici Ukrajine i samoproglašenih Donjecke i Luganske Narodne Republike, sadrži mere koje treba da budu preduzete kako bi prekid vatre na istoku Ukrajine ostao na snazi, prenosi “Raša tudej”.
“Da se decentralizuje vlast, između ostalog time što će Ukrajina usvojiti zakon o privremenoj proceduri za lokalne vlasti u delovima Donjecke i Luganske oblasti (zakon o specijalnom statusu)”, glasti jedna odredba iz Protokola.
Druga odredba predviđa održavanje “prevremenih lokalnih izbora”, u skladu sa priznanjem specijalnog statusa Donjecke i Luganske oblasti.
Zvanični Kijev mora da nastavi sa “inkluzivnim svenacionalnim dijalogom”, navodi se u Protokolu, koji je OEBS objavio jutros, zasad samo na ruskom.
Plan u 12 tačaka takođe predviđa amnestiju za proruske snage u Donbasu. “Da se usvoji zakon koji zabranjuje krivično gonjenje ili kažnjavanje osoba u vezi sa događajima u pojedinim delovima Donjecke i Luganske oblasti”, propisuje jedna od odredbi.
Istovremeno, iz Ukrajine “treba da budu povučene sve nelegalne vojne formacije, vojna oprema, kao i militanti i plaćenici”.
Neke od preostalih odredbi predviđaju da međunarodni posmatrači OEBS prate primenu prekida vatre u Ukrajini i na ukrajinsko-ruskoj granici, oslobađanje svih ratnih zarobljenika i otvaranje humanitarnih koridora.
Pored toga, na granici Ukrajine i Rusije će uz pomoć OEBS-a biti uspostavljena “bezbednosna zona”, navodi se u dokumentu, koji takođe poziva na primenu mera za poboljšanje loše humanitarne situacije na istoku Ukrajine, kao i na usvajanje plana za ekonomski razvoj Donbasa.
Tokom sastanka održanog u petak u Minsku su predstavnici Ukrajine i samoproglašenih Donjecke i Luganske Narodne Republike takođe su dogovorili prekid vatre.
Otkad se konflikt na istoku Ukrajine značajno intenzivirao sredinom aprila, u borbama je poginulo ukupno 2.593 ljudi, dok ih je 6.033 povređeno, pokazuju najnoviji podaci Ujedinjenih nacija.
Rusi tvrde da su zarobili špijuna iz Estonije
Ruska Federalna služba bezbednosti prikazala je snimak hapšenja estonskog državljanina Estona Kohvera za kojeg tvrde da se bavio špijunažom i da su kod njega pronašli 5.000 evra i tehniku za tajno snimanje.
U Talinu demantuju da je Kohver špijun uhapšen u Pskovskoj oblasti u Rusiji, već navode da je on u petak kidnapovan dok je kao policajac bio na zadatku sprečavanja transgraničnog kriminala delovao na teritoriji svoje zemlje.
“Kohver je pritvoren, sprovode se potrebne istražne radnje”, saopštila je FSB, a agencija AFP podseća da je hapšenje Estonca usledilo samo dva dana nakon što je američki predsednik Barak Obama u Talinu ohrabrio Estoniju potvrdivši joj bezbednost kao članice NATO.