Niz incidenata
U Los Anđelesu, muškarac koji viče “Ubij Jevreje” pokušava da provali u porodični dom. U Londonu je devojkama na igralištu rečeno da su “smrdljive Jevrejke” i da treba da se drže podalje od tobogana. U Kini se na društvenim mrežama umnožavaju postovi koji Jevreje porede sa parazitima, vampirima ili zmijama, privlačeći hiljade “lajkova”.
Ovo su, prema pisanju Rojtersa, primeri incidenata antisemitizma koji su naglo porasli u svetu nakon napada Hamasovih boraca na južni Izrael 7. oktobra i kasnijeg rata protiv militantne grupe koji je Izrael pokrenuo u Pojasu Gaze, prenosi Radio Slobodna Evropa.
U zemljama u kojima su dostupni podaci policije ili grupa civilnog društva, uključujući Sjedinjene Države, Veliku Britaniju, Francusku, Nemačku i Južnu Afriku, obrazac je jasan: broj antisemitskih incidenata porastao je od 7. oktobra za nekoliko stotina posto u poređenju sa istim periodom prošle godine.
Većina antisemitskih incidenata sastoji se od verbalnog zlostavljanja, onlajn uvreda ili pretnji, grafita i narušavanja jevrejske imovine, preduzeća ili lokacija od verskog značaja, ističe Rojters dodajući da fizički napadi predstavljaju značajan udeo.
Najstrašniji antisemitski incident na globalnom nivou bio je upad na aerodrom u ruskoj regiji Dagestan u nedelju (29. oktobra) od strane razjarene mase koja je tražila da naudi Jevrejima nakon što je stigao let iz Tel Aviva.
Rabin Aleksander Boroda, predsednik Ruske federacije jevrejskih zajednica, rekao je kao odgovor na ovaj incident da je antiizraelsko raspoloženje preraslo u otvorenu agresiju prema ruskim Jevrejima.
Bez dostizanja takvih ekstrema, niz incidenata širom sveta, prema pisanju Rojtersa, takođe pokazuje strahove i tenzije koje pogađaju jevrejske zajednice.
U Buenos Ajresu su učenici poznate jevrejske škole zamoljeni da ne nose svoje uobičajene uniforme kako ne bi lako bili prepoznati, rekli su roditelji. Druge škole otkazale su planirane izlete na kampovanje i aktivnosti van svojih prostorija.
U Johanesburgu, propalestinski demonstranti marširali su u subotu do područja s velikom jevrejskom zajednicom, skidajući slike izraelskih talaca u Gazi sa zidova društvenog centra.
U Kini, gde vlada rutinski cenzuriše reči ili fraze koje smatra osetljivim na društvenim mrežama, nije bilo naznaka da je preduzela bilo kakve korake da smanji bujicu antisemitskog besa na društvenim medijima, istakao je Rojters.
Pored ovih, kako ističe Rojters u drugom tekstu, antisemitski incidenti u proteklih mesec dana zabeleženi su i u SAD, Kanadi, Brazilu, Velikoj Britaniji, Francuskoj, Nemačkoj i Holandiji.
Antisemitizam u SAD
Antisemitizam u SAD-u dostiže “istorijski nivo” nakon nasilja u Izraelu i Gazi, prenosi BBC reči direktora FBI-a Kristofera Reja.
Govoreći pred senatom 31. oktobra, Rej je rekao da je 60 posto svih zločina iz mržnje zasnovanih na verskoj osnovi usmereno na Jevreje. Dodao je da se ta brojka verovatno povećala zbog besa izazvanog nasiljem u Gazi.
“Jevrejska zajednica je na meti terorista zaista širom spektra”, rekao je.
Zvaničnici širom SAD-a i drugih zemalja primetili su veliki porast pretnji usmeren prema Jevrejima, ističe BBC dodajući da su 31. oktobra njujorški zvaničnici ispitali jednu osobu nakon pretnji jevrejskim učenicima na Univerzitetu Cornell.
Dan ranije je Bajdenova administracija objavila da radi na borbi protiv antisemitizma i drugog govora mržnje u kampusima povećanjem komunikacije s lokalnim, državnim i saveznim vlastima.
Nudeći primere pretnje s kojima se suočava jevrejska zajednica, Rej je spomenuo čoveka koji je uhapšen u Teksasu prošle sedmice zbog pokušaja da napravi bombu i objavljivanja o svojoj podršci ubijanju Jevreja, te drugog čoveka koji je uhapšen u Ilinoisu zbog ubistva šestogodišnjeg muslimanskog dečaka.
‘Duboko ukorijenjen rasizam’
Anketa sprovedena među jevrejskim zajednicama u Evropi pokazala je da 90 posto ispitanika smatra da se antisemitizam pogoršava, ukazuje Gardijan (The Guardian).
Mnogi stručnjaci za zločine iz mržnje ukazuju na duboko ukorenjene negativne ideje o Jevrejima koje, iako uvek prisutne, izbijaju na površinu u trenucima društvenog stresa.
Majkl O’Flaherti, direktor Agencije EU za osnovna prava (FRA) kaže da “dramatični momenti u našim društvima izazivaju antisemitske odgovore” i da je “antisemitizam duboko ukorenjen rasizam u evropskom društvu” koji predstavlja egzistencijalnu pretnju jevrejskoj zajednici na kontinentu i osnovnim ciljevima Evropske unije.
Nedavni podaci koje je prikupila Liga za borbu protiv klevete (Anti-Defamation League – ADL) otkrivaju porast antisemitskih incidenata za 300 posto u Austriji.
U Velikoj Britaniji, londonska policija je saopštila da je od 1. do 18. oktobra prijavljeno 218 antisemitskih zločina iz mržnje, što je više od 13 puta nego u istom periodu prošle godine.
Studija koju je nedavno sproveo ADL otkrila je da su antijevrejski stavovi i dalje ukorenjeni u 10 evropskih zemalja, pri čemu otprilike svaka četvrta osoba gaji antisemitska uverenja, posebno lažna uverenja o Jevrejima i novcu, te da Jevreji kontrolišu vlade.
ADL je otkrio da je, među šest zemalja koje su anketirane u zapadnoj Evropi, Španija ostala zemlja sa najvišim nivoom antisemitskih stavova, sa 26 posto stanovništva koje gaji široka antisemitska uverenja, a slede Belgija (24 posto), Francuska (17 posto), Nemačka (12 posto) i Velika Britanija (10 posto). U Holandiji je samo šest posto ispitanih imalo antisemitske stavove.
U istočnoj Evropi, ADL je utvrdio visok nivo antisemitskih uverenja u Mađarskoj (37 posto) i Poljskoj (35 posto).
Atmosfera akutnog straha
Verovatno od Holokausta, koji je doveo do uništenja oko dve trećine evropske jevrejske zajednice, Jevreji Evrope nisu živeli u atmosferi tolikog akutnog straha kao danas, napisao je Njujork Tajms (The New York Times).
Hamasov napad 7. oktobra na Izrael probudio je potisnuti užas jevrejskog stanovništva, koji je, prema pisanju njujorškog lista, sada pojačan užasnutošću zbog načina na koji se svetska simpatija brzo prebacila na Palestince u Gazi koji su ubijeni u izraelskim bombardovanjima.
Na skupu održanom kod Brandenburške kapije u Berlinu 22. oktobra u znak podrške Izraelu, nemački predsednik Frank Valter Štajnmajer je rekao da je “nepodnošljivo da Jevreji danas ponovo žive u strahu – u našoj zemlji, od svih mesta”.
U sedmici nakon napada na Hamas, nemačka savezna agencija koja prati antisemitizam dokumentovala je 202 incidenta, što je porast od 240 posto u odnosu na isti period prošle godine.
Na otvaranju sinagoge u Desauu 22. oktobra, Olaf Šolc, nemački kancelar, rekao je da je “ogorčen” na širenje antisemitske mržnje i da je sramotno što su policajci ponovo potrebni da zaštite sinagoge i druge jevrejske institucije.
Strah je opipljiv na celom kontinentu, napisao je Njujork Tajms, ističući da su “od Britanije do Italije” tenzije naglo porasle.
U Francuskoj, koja je dom najveće jevrejske zajednice u Evropi, antisemitski napadi su porasli od napada 7. oktobra, sa 819 registrovanih dela i 414 uhapšenih, prema francuskom ministru unutrašnjih poslova.
Razmere izraelske odmazde u kojima je, kako tvrde zvaničnici u Gazi, ubijeno više od 8.000 Palestinaca, izazvale su reakciju javnosti. Slike mrtvih palestinskih žena i dece sveprisutni su na društvenim medijima i, naglašava Njujork Tajms, potpiruju gnev koji već dugo hara zbog izraelske kontrole Palestinaca na okupiranoj Zapadnoj obali i u Gazi.
Odraz destruktivnih sila
Talas globalne mržnje usmeren protiv Jevreja ne treba gledati samo kao reakciju na dešavanja na Bliskom istoku već je to odraz destruktivnih sila koje razdiru američka i zapadnoevropska društva, gde su stabilnost i demokratija već pod pritiskom, ocenjuje u analizi CNN.
Napori da se suzbiju antisemitski incidenti mogu biti problematični dok se užas na Bliskom istoku nastavlja razvijati, naglašava američki televizijski kanal ukazujući da scene pokolja u palestinskim zajednicama prete da će dodatno iscrpiti simpatije javnosti prema Izraelu u inostranstvu i, u nekim slučajevima, doprineti atmosferi koja rizikuje pogoršanje uznemiravanja Jevreja.
Akademske studije su pokazale da antisemitizam u SAD često raste u kriznim vremenima što ukazuje da je u pitanju, kako ističe CNN, latentna sila ispod površine u američkom društvu i da joj je potreban samo poticaj događaja da bi izbio.
U idealnom svetu, zaključuje CNN, kritika izraelskog vojnog odgovora u Gazi bila bi usmerena samo na njegovu vladu, a ne protiv Jevreja širom sveta – od kojih se mnogi protive tvrdokornoj vladi zemlje. Međutim u praksi, antisemitizam bi mogao postati sve prisutniji u narednim sedmicama.