Članak mora početi napomenom da je po njegovom završetku došlo do razvoja događaja u Vašingtonu, gde je u ponedeljak uveče na konferenciji Donalda Trampa i Benjamina Netanjahua objavljen plan primirja. Izmene članka su unete naknadno, u trenutku kada se još ne zna da li će i kada ovaj plan stupiti na snagu.
Ovaj broj Novog magazina izlazi na 726. dan od početka rata u Gazi i biće još svež 7. oktobra kada bude nastupila treća godišnjica Hamasovog napada na kibuce oko Pojasa Gaze i muzički festival koji se održavao na pet kilometara od teritorije koju kontroliše Hamas. U međuvremenu, Izraelska odmazda protiv Hamasa je prerasla u ratne zločine protiv civilnog stanovništva i genocid nad palestinskom populacijom. Asocijacija istraživača genocida, koja okuplja akademske radnike širom sveta koji se bave genocidima kroz istoriju je pre mesec dana izdala saopštenje koje je podržalo 86 procenata njenog članstva. Izrael čini genocid. Sredinom septembra, sa istim zaključkom je izašla i tročlana Nezavisna međunarodna komisija Ujedinjenih nacija za okupirane palestinske teritorije, Jerusalim, i Izrael. Slučaj koji je Južnoafrička republika pokrenula pred Međunarodnim sudom pravde protiv Izraela teče i neće doneti svoju odluku skoro.
SIMBOLIČAN ZNAČAJ PRIZNANJA
Desila su se dodatna priznanja Palestine. Devet zemalja je prošle nedelje priznalo Palestinu, uključujući i Francusku i Veliku Britaniju, dve stalne članice Saveta bezbednosti. Za ovaj gest, koji dolazi nakon tri godine genocida i vojne i političke i obaveštajne podrške Izraelu, je ocenjeno da ne nosi značaj, osim simboličkog. Nikakve sankcije Izraelu nisu uvedene, niti je Netanjahu delovao potresen. Štaviše, njegova vlada je najavila da će u znak odmazde anektirati delove Zapadne obale, koju okupira od 1967.
Sada 156 od 193 zemlje UN priznaju Palestinu, ali je ona okupirana. Šta bi moglo da natera Izrael da se povuče sa Zapadne obale i iz Pojasa Gaze? Pitanje je da li bi i prestanak američke podrške, koji je nemoguć zbog kontrole koju Izrael ima nad američkim zakonodavcima u Kongresu, naterao Izrael da prestane okupaciju i kolonizaciju Palestine i etničko čišćenje palestinskih domorodaca. Vašington već dve i po godine ne uspeva da natera Izrael da prihvati sporazum o primirju sa Hamasom. Mnoštvo predloga koje je Hamas prihvatao, Izrael je odbacio. Dva puta sklopljeno primirje je prekinuo Izrael, u novembru 2023. i u martu 2025.
Ovog vikenda je medijima najavljeno da će američki predsednik Donald Tramp predočiti Netanjahuu predlog primirja od 21 tačke. Najavu je novinarima dao sam Tramp, rekavši im „Izgleda da ćemo imati dil“, na jednom turniru golfa. Plan je objavljen u ponedeljak uveče i sadrži 20 tačaka. U roku od 72 časa od izraelskog pristanka, izraelski taoci koje drži Hamas u Gazi, njih 23 živih i 25 preminulih, će biti predati Izraelu, čije snage će se povući na dogovorene linije razdvajanja. Čim dogovor bude postignut, humanitarna pomoć će biti propuštena u Gazu. Borci Hamasa koji budu predali svoja oružja i prihvatili miran saživot će dobiti amnestiju, mada je nejasno od koga. Oni koji budu želeli da odu iz Gaze će smeti da odu, ali u planu izričito stoji da stanovnici Gaze ostaju u Gazi i da je Pojas Gaze njihov, i da će biti rekonstruisan. Gradom će upravljati lokalna, palestinska administracija i policija, ali iznad njih, kao vladari stajaće međunarodno telo, gde dolazimo do druge osobe odnedavno uključene u ovaj pregovarački proces, bivšeg britanskog premijera Tonija Blera.
„ŠEJTANOV BRAT“ NA ČELU GAZE?
Izraelski list „Harec“ je već objavio, a objava u ponedeljak potvrdila, da je Bler viđen za prokonzula Gaze, na čelu tela koje će se zvati Međunarodna tranziciona vlast Gaze (engl. GITA). Čitaocima iz zemalja bivše Jugoslavije nisu nepoznata tela sastavljena od međunarodnih predstavnika, ali novina je da će u ovom telu biti ne samo diplomate i političari, nego i biznismeni. Harec je kao jednog od deset potencijalnih članova ovog borda spomenuo i egipatskog telekomunikacionog milijardera Nagiba Savirisa, inače Kopta, koji je posedovao i većinu akcija „Juronjuza“ (Euronews) od 2015. do 2021. Drugo ime je Amerikanac Mark Rovan, direktor skoro trilionskog investicionog fonda „Apolo global“, koji je takođe i Jevrejin. Prisustvo ovih biznismena oslikava koliko se politika promenila od doba jugoslovenskih ratova. Država i kapital opet nastupaju zajedno, ne da su se ikada razilazili. Takođe, za rekonstrukciju Gaze bi bile potrebne milijarde koje će verovatno moći da snabde samo privatni kapital. Prisustvo ozbiljnih biznismena u bordu bi trebalo da privuče druge investitore. U bordu bi sedeli i neki predstavnici muslimanskih zemalja, i neki evropski. Spisak nije finalizovan jer se mora videti ko bi pristao na takvu ulogu, kao i to da li će Netanjahu i Hamas pristati na sporazum. GITA bi trebalo da traje tri godine i da se postepeno jačaju lokalni organi palestinske uprave, nakon čega bi Pojas Gaze bio predat Palestinskoj samoupravi čije je sedište u Ramali, na Zapadnoj obali, i koju predvodi rival Hamasa, organizacija Fatah na čijem je čelu 90-godišnji Mahmud Abas. Na kraju ovog procesa se nazire da bi Palestina postala nezavisna, što se Netanjahu zarekao da će sprečiti, čak i prošle nedelje u Ujedinjenim nacijama. Na konferenciji u ponedeljak, Netanjahu je isključio mogućnost da Pojas Gaze bude predat Palestinskoj samoupravi. Član Hamasovog političkog biroa, Husam Badran, se oglasio rekavši da organizacija nije dobila nikakav predlog preko uobičajenih kanala, ali da oni odbijaju učešće Tonija Blera, odgovornog za agresiju na Irak 2003, i kojeg je Badran nazvao „šejtanovim bratom.“ U danima koji predstoje videće se da li Hamas pristaje ili ne, kao i da li će biti u stanju da nađu izraelske taoce. Oni su razdeljeni različitim grupama kako ih Izrael ne bi lako oslobodio u specijalnoj akciji, i moguće je da su neki ubijeni zajedno sa svojim stražarima. Nigde se u tačkama ne spominje šta se dešava u tom slučaju, ali na osnovu prethodnih iskustava sa Netanjahuom, iskoristiće svako neispunjavanje tačaka da nastavi rat. Bude li Izrael dao zatišje Hamasu u narednih 48 sati da uspostavi komunikaciju i nađe taoce, znaćemo da li je ozbiljan oko mira ili samo udovoljava Trampu do prve prilike.
BUDUĆI GENOCIDI?
Njegovo obraćanje je proteklo pred polupraznom salom na Generalnoj skupštini UN-a, jer su delegacije 80-ak zemalja napustile salu, kako bi uskratile legitimitet optuženiku za ratne zločine. Ne i delegacije izraelskih saveznika, poput Velike Britanije, Ujedinjenih arapskih emirata, Srbije. Svaka od tih zemalja, ili tačnije, svaka od vlasti tih zemalja, ima svoje interese kojima je vezana za Izrael, na svoju sramotu. Kako predsednik Srbije može sa govornice Generalne skupštine UN-a da apeluje na savest međunarodne zajednice da zaštiti Srbe na Kosovu i Metohiji od šikaniranja i progona vlasti Albina Kurtija, kada je samo sedam minuta ranije cinično odbacio temu Izraela i Palestine, temu o kojoj su skoro svi pričali, jer „ne želi da skuplja lajkove na društvenim mrežama“? Žmurenjem na genocid u Gazi, sve zemlje sveta otvaraju vrata nekim budućim genocidima koje će se upravo desiti nad njima, nad njihovim stanovništvom. Međunarodno pravo je skup pravila čije poštovanje ili kršenje stvara normu ponašanja među državama. Norma koju Izrael trasira genocidom u Gazi će celo čovečanstvo odvesti u veoma mračne vilajete 21. veka, naročito kada klimatske promene najdalje od 2050. budu izazvale ogromna demografska pomeranja iz tropskih oblasti koje će postati nenaseljive za milijarde ljudi. Ne zaboravimo i izraelske činove agresije prema zemljama u regionu koje bombarduje bez povoda i čak kršeći primirje uspostavljeno pre godinu dana. Izrael je bombardovao Katar, Liban, Jemen, Siriju, Tunis u samo nedelju dana. Izraelska štampa piše da je vlada čak razmatrala da bombarduje Tursku i Egipat ne bi li ubila predstavnike Hamasa u tim zemljama. Da li iko misli da bi međunarodno pravo ili peti član Vašingtonske povelje NATO zaštitio Tursku od zemlje koja ne snosi nikakve posledice, ma šta uradila njena vojska ili njeni agenti?
Zašto bi Izrael bio jedini koji krši međunarodno pravo? Trenutno, postoji flota onih koji će ga prekršiti, možda i po cenu svojih života, zarad dobre stvari. Pedesetak brodica se kreće ka Pojasu Gaze, na njima su državljani iz 44 zemlje sveta, uključujući i našu Sloveniju i Bosnu i Hercegovinu, ali i jedan student beogradskog Fakulteta likovnih umetnosti. Njihov cilj je probijanje pomorske blokade. Izrael je isprva ismevao ovu flotilu kao pozersko „selfi“ dokoličarenje. Sada ih naziva Hamasovom flotilom. Dok su plovili južno od Krita, flotila je bila napadnuta, verovatno izraelskim dronovima. Sve to upućuje da će Izrael reagovati agresivnije nego kada su presreli brod „Madlin“ na kojem je bila i ekološka aktivistkinja Greta Tunberg. Tada su Tunbergovu i njenih 13 saputnika presreli izraelski marinci, koji su se ukrcali na brod, i uhapsili ih, nakon čega su aktivisti proterani. Sada je brodova daleko više, i Izrael se izgleda spremao na agresivan odgovor kakav je primenio na turski humanitarni brod „Mavi Marmara“ 31. maja 2010, kada je deset humanitarnih aktivista ubijeno u izraelskom ukrcavanju na brod.
Međutim, među putnicima „Sumud“ flotile su i četiri poslanice Evropskog parlamenta. Dve Italijanke, Analisa Korado iz Socijaldemokratskog bloka, Benedeta Skudari iz Zelenih, i iz bloka Levice, Francuskinja Ema Furo i Irkinja Lin Bojlan. Bude li se Izrael rešio na agresivnu intervenciju, neko bi mogao da pogine, možda čak i jedna od poslanica. Prošlog ponedeljka, Italija je već bila izložena ogromnim protestima širom zemlje. Bes milion ljudi zbog nečinjenja bilo čega naspram izraelskih zločina je ogroman, i mogao bi da se vrati, uvećan, bude li italijanska krv prolivena u Mediteran. Potpuno svesna raspoloženja u narodu, premijerka Đorđa Meloni se rešila da pošalje vojni brod koji bi pratio i štitio flotilu, dokle god je ona u međunarodnim vodama. Onog trenutka kada flotila bude prešla u izraelske vode, Italijani neće moći da je prate. Ali šta ako flotila nikada ne uđe u izraelske vode, nego direktno u palestinske koje su pod izraelskom pomorskom blokadom? Da li bi ih italijanski brod pratio i u tom slučaju? Ne znamo još uvek. Ali Španija i Turska su poslale po jedan brod da se priključi flotili i zaštiti ih. Da li bi se oni suprotstavili izraelskom napadu? Da li bi Izrael napao brodove NATO članica?
Možda će ova pitanja biti suvišna, ukoliko plan primirja stupi na snagu i Izrael okonča blokadu Gaze. Onda bi Netanjahu mogao da tvrdi da je flotila propuštena jer je blokada okončana, a ne zato što je on bio nateran na to zbog pretnje od eskalacije usled mrtvih Zapadnjaka pred Gazom. Jednog dana će neki svedok pregovora Netanjahua i Trampa možda čak i reći da li je flotila brodica punih idealista spremnih da rizikuju život za druge i za princip u koji veruju, ušla u kalkulacije optuženika za ratne zločine da prihvati primirje. Čitaoci će u četvrtak biti obavešteniji o daljem razvoju situacije.