Stranci u Havani su donedavno, uglavnom, bili Kanađani i Evropljani s jeftinim aranžmanima, kao i Amerikanci levičari koju su posećivali proizvođače organske hrane i zdravstvene klinike, ali se sada sve to menja – prestonica Kube je puna slavnih ličnosti koje dolaze na žurke i hedž fond menadžera namerenih da zarade dodatne milione u poslednjem bastionu komunizma.
S prilivom američkog novca, među privilegovanim Kubancima javlja se i vrtoglav osećaj zlatne groznice koji nije doživljen još otkada je Fidel Kastro sišao s planina 1959. godine i oterao strance koji su Havanu doživljavali kao svoje tropske igralište. Kao i tada i sada je veliki broj Kubanaca van domašaja tokova novca.
“Sledeći veliki bum će biti noćni život. To se desilo u Kankunu”, rekao je Ziad Čamun, vlasnik restorana i kluba u Bostonu koji u Havani provodi vreme s drugarima, među kojima su šefovi nekih od najvećih investicionih fondova za zemlje u razvoju. Čamun već govori o svojim planovima za noćni klub s di-džejevima, laserima, plesačicama…
Pre dve godine kada su Džej-Zi (Jay-Z) i Bjonse (Beyonce) nakratko posetili Kubu, republikanski poslanici su besno reagovali, dok je pokrenuta i federalna istraga, a sada bez ikakve buke u Vašingtonu, poluvekovnog neprijatelja bez problema posećuju Mik Džeger (Mick Jagger), Keti Peri (Katy Perry), Rijana (Rihanna), Ašer (Usher) i mnogi drugi poznati.
Turističke kompanije koje dovode Amerikance, povukle su i Kubance koji imaju više novca ili podršku iz inostranstva da užubano renoviraju stare kuće i pretvaraju ih u male hotele s luksuznim restoranima i konferencijskim prostorima za poslovne sastanke.
“Nova godina je dan kada cela Havana obeležava Kubansku revoluciju”, navodi u poruci klijentima vlasnik jahte za prevoz. “Pozovite danas da ne biste završili na Sent Bartu (opet) ili Aspenu (opet)”.
Širenje skupih klubova i restorana po Havani, međutim, uznemirilo je mnoge na Kubi koji su odrasli verujući u jednakost kao načelo revolucije, a sada gledaju strance i bogate Kubance kako više puta u toku jedne noći troše po 30 dolara, koliko mesečno zarađuje prosečan Kubanac u državnoj službi.
“Ova promena se pokazala dramatičnom za veliku većinu koja ima mentalitet da svako treba da ima pristup svemu. Za mnoge je šokantno da sada nekim mestima možete pristupiti samo ako možete mnogo potrošiti”, naveo je Oktavio Borhes, dugogodišnji kulturni kritičar u kubanskoj novinskoj agenciji.
Malobrojni Amerikanci koji su poznavali Kubu pre decembarske objave predsednika Raula Kastra i Baraka Obame da dve zemlje obnavljaju odnose posle poluvekovnog neprijateljstva, sada koriste svoje znanje nudeći konsultantske usluge.
Kolin Laverti, koji je organizovao obrazovne posete Kubi, otvorio je kompaniju Havana stratedžis. Laverti kaže da je preplavljen pozivima “od ljudi koji žele da prodaju cevi preko ljudi koji prodaju traktore, turističkih brodskih kompanija do ljudi koji prave hotele, ljudi koji organizuju triatlone i koncerte”.