Piše: Mirko Dautović
Do pre samo mesec dana znalo se da će Hrišćansko-demokratska unija Nemačke (CDU) biti partner, i to sigurno većinski, u sledećoj vladi SR Nemačke. Zahvaljujući ugledu koji joj u penziju ostavlja odlazeća kancelarka Angela Merkel, zahvaljujući solidnom menadžmentu kroz krizu u epidemiji covida-19, ali i menadžmentu države u prethodnih 17 godina na vlasti, i zahvaljujući nemačkoj sklonosti ka nemenjanju bilo čega, CDU je jedino brinulo pitanje ko će naslediti Merkel na mestu šefa stranke (posle neuspeha Anegret Kramp-Karenbauer, koja se, nedorasla izazovu, povukla) i na mestu (kandidata za) kancelara federacije.
Na prvo pitanje odgovor je dat kada je početkom godine izabran Armin Lašet za vođu stranke, ali od tada su CDU snašle nedaće koje su posledica korumpiranosti, nesposobnosti i gubljenja kontrole nad situacijom u zemlji glede covida-19.
KAVIJAR I EPIDEMIJA: Duga je lista korupcionaških afera CDU-a, kojoj su istražitelji dodali nekoliko novih od početka godine, direktno vezanih za epidemiju covida. Tužilaštvo je počelo s poslanikom bavarskog CDU-a (CSU) Georga Nuslajna, koji je optužen da je lobirao u tri ministarstva da se nabavi zaštitna odeća koju je proizvela jedna privatna firma iz Hesena, za šta je preko računa u Lihtenštajnu Nuslajn primio proviziju od 660.000 evra.
Zatim, tek 34 godine star poslanik CDU-a u Bundestagu Nikolas Lebel takođe se okoristio krizom izazvanom covidom-19. Aprila prošle godine nemačke bolnice, kao i ostatak sveta, suočile su se s nestašicom zaštitne opreme, između ostalog i maski. Lebel je sa svog poslaničkog e-mail naloga ponudio svoje posredničke usluge u nabavci zaštitnih maski od jedne firme iz Kine. U tom trenutku na tržištu nije postojala ponuda maski, a potražnja je bila ogromna, što je Lebel iskoristio da se u nabavku ugradi sa provizijom od 250.000 evra. Svoju ogromnu proviziju poslanik Lebel je branio kao “tržišno opravdanu”, pokazujući libertarijansko poimanje morala, i to ne prvi put.
Nakon toga se otkrilo i da je u svojstvu CDU-ovog izvestioca za “Istočna partnerstva” u Spoljnopolitičkom odboru Bundestaga Lebel objavljivao izveštaje o Azerbejdžanu u kojima je veličao oca trenutnog predsednika Azerbejdžana Hejdara Alijeva, čijoj statui i Beograđani mogu da se dive u Tašmajdanskom parku. Sticajem okolnosti, upravo je Studentska unija Azerbejdžana 2012. bila sponzor skupa Omladine baden-virtemberškog CDU-a, koju je tada vodio Lebel.
Lebel je morao da bude prisiljen da dâ ostavku, ali azerbejdžanska veza se pokazala kao mreža korupcije nekoliko prvaka i mladih nada CDU-a koji su lobirali za režim u Bakuu.
Možda najeklatantniji primer je Mark Hauptman, doskorašnji poslanik CDU-a iz Tiringije, koji je za posredovanje u prodaji maski i zaštitne opreme dvema bolnicama inkasirao proviziju od čak milion evra, koje su bolnice mogle da daju za spasavanje života.
Hauptman je takođe i vlasnik Južnotirinškog kurira, lokalnog partijskog lista dostupnog samo u Hauptmanovom okrugu, čiji tiraž ne opravdava oglase jednog azerbejdžanskog proizvođača soka od nara, koji se teško može naći u radnjama Tiringije. Ili oglase od 16.000 evra za shopping-weekend u Bakuu.
Poslanica Karin Štrenc je bila član Parlamentarnog odbora za odbranu i protiv nje je istraga otvorena početkom 2020. zbog sume od četiri miliona evra koja joj je dotekla iz Azerbejdžana. Zajedno sa još jednim CSU-ovcem Eduardom Lindnerom, Štrenc je u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope bila braniteljka vlade Azerbejdžana. S tim u vezi je i kritičan izveštaj o stanju ljudskih prava političkih zatvorenika u Azerbejdžanu koji je sastavio poslanik Socijaldemokratske partije Nemačke Kristof Štreser.
Štreser je pretrpeo medijsku hajku koja je uključivala i širenje kleveta o njegovom privatnom životu, a njegov izveštaj je 2013. odbačen u odboru Saveta Evrope za ljudska prava. Odborom je tada predsedavao italijanski demohrišćanin Luka Volonte, koji je januara ove godine, posle višegodišnjeg procesa, osuđen na četiri godine zatvora zbog korupcije i primanja višemilionskog mita upravo od lobista vlade Azerbejdžana.
Poslanica Štirc je umrla pre dve nedelje na povratnom letu sa Kube iz još uvek nepoznatih razloga. Takođe nije jasno šta je radila na Kubi usred epidemije covida-19.
Ovom azerbejdžanskom tipu lobiranja javno mnjenje je dalo ime “kavijar diplomatija”, pošto se priča da članovi mreže dobijaju po konzervu beluga kavijara četiri puta godišnje.
SPISAK RASTE: Primeri su brojni i ne uključuju samo Azerbejdžan. Hauptman je u svom južnotirinškom listu pružao podršku i Tajvanu u borbi protiv komunističke Kine za 24.000 evra, a još jedan poslanik CSU-a Tobijas Ceh morao je da dâ ostavku zbog lobističkog rada za Nikolu Gruevskog, bivšeg makedonskog premijera, sada u egzilu u Mađarskoj.
Trebalo bi zarad geopolitičke ravnoteže spomenuti još i Filipa Amtora, poslanika CDU-a u Bundestagu i člana nekoliko skupštinskih odbora, između ostalog i onih za unutrašnje poslove, za evropske poslove, za prava i zaštitu potrošača. Amtor nema ni 30 godina, a već je, pored plaćenog poslaničkog posla, kako on tvrdi, volontirao i kao član direktorskog odbora privatne firme Augustus Intelligence.
Nakon nekoliko novinarskih pitanja Amtor je ostao pri stavu da nije dobio novac za svoj rad, ali jeste akcije firme u vrednosti od 280.000 dolara. Firma se, navodno, bavi veštačkom inteligencijom mada njena internet-stranica ne sadrži mnogo informacija. Još jedan akcionar iste firme bio je Karl-Teodor fon Gutenberg, ministar odbrane Nemačke do podnošenja ostavke 2011. zbog plagiranja doktorske disertacije, inače takođe CDU-ovac.
Nemačka javnost je zapanjena i zbunjena stanjem svoje omiljene partije. Ne postoji nijedan glas podrške u javnosti. Samo gnev bogaćenjem pojedinaca koji su iskoristili demokratiju da ostvare dobitak na štetu društva. Od hrišćanskog u imenu stranke takođe ništa nije ostalo u CDU-u, ponajmanje moral. Jedino i dalje važi da je u pitanju unija – interesna grupacija karijerista koji će iskoristiti ruho konzervativizma i popularnost Angele Merkel da se obogate i steknu moć koju inkasiraju kroz networking.
Isprva su Nemci čestitali sami sebi na odličnom držanju na početku epidemije covida-19. Poverenje u rukovodstvo CDU-a i vera u smislenost mera, međutim, narušene su aferama oko nabavki maski, ali i postupcima same vlade Angele Merkel.
Brojevi novoinficiranih su u porastu, a broj vakcinisanih je mali. U nedelju 28. marta registrovano je 17.176 novih slučajeva, 3.443 više nego u nedelju 21. marta. Ta incidenca je u porastu i već je uzastopno tri dana prošle nedelje prelazila 20.000.
Tek četiri odsto stanovništva primilo je obe doze vakcine, još deset odsto prvu dozu. Postavlja se pitanje zašto je stvar od značaja za nacionalnu bezbednost bezrezervno poverena Evropskoj uniji i zašto Nemačka sada nešto ne uradi. Vlada je zarobljena između želje da pruži šansu Evropskoj komisiji da se dokaže i očiglednog zakazivanja EK pod Ursulom fon der Lajen, još jednom osobom koja je karijeru izgradila u CDU-u.
OSTERRUHE – NAJNOVIJI ISPAD: Na ovo je došao i poslednji ispad – Uskršnje mirovanje (Osterruhe). U Nemačkoj je portfelj zdravlja u nadležnosti saveznih država, a ne Federacije, zbog čega je oformljena stalna Konferencija kancelarke Merkel i predsednika tih šesnaest država. Ovo sedamnaestočlano telo objavilo je u utorak 23. marta da će u cilju obuzdavanja broja novoinficiranih uskršnja zatvaranja obuhvatiti i Veliki četvrtak i Veliki petak i da do ponedeljka ništa neće raditi, uključujući proizvodnju. Ovde čitaocima treba napomenuti da u Nemačkoj sve vreme epidemije industrija radi. Ljudi su u istim kancelarijama ili fabričkim halama, istim proizvodnim pogonima, što i čini radna mesta glavnim uzrokom prenosa infekcije.
Nije prošlo ni 24 sata, a kancelarka je morala da se pojavi na televiziji i objavi da se odluka povlači i umesto nje predstavi iste mere kao bezubi apel. Ovome je razlog i brzo i intenzivno lobiranje predstavnika industrije, koji su upozorili da će lanci snabdevanja biti poremećeni, da će 16 radnih sati odjednom biti izbrisano. Spomenuta je i tužba protiv države za odštetu. Čak je i sanitarna ispravnost hrane za bebe postala kontraargument mirovanju. U svom obraćanju Merkel je preuzela svu odgovornost za nepromišljenost ove mere na sebe. Svi gresi partije mogu da padnu na teret žene čije je vreme ionako gotovo isteklo.
Angela Merkel ne deluje kao politički titan zbog svojih nespornih političkih uspeha nego i zato što su njeni savremenici i naslednici vidljivo nedorasli vođenju države i istovremeno pokazuju bezobzirnost prema javnom dobru. U najnovijim anketama CDU i Zelena stranka skoro su izjednačeni – četvrtina ispitanika bi i dalje glasala za demohrišćane, malo manje od četvrtine za Zelene. Za demohrišćane je to ogroman pad sa skoro 40 odsto podrške koju su uživali u maju 2020. Ukoliko se ovaj trend održi do izbora 26. septembra, Nemačkoj se može desiti da je prvi put vodi Zeleni kancelar/ka.
Da li bi to bilo dovoljno da osavremeni Nemačku? Modus operandi savremene Nemačke je federalizam koji zadire i u najmanju organizacionu jedinicu njihovog društva, omogućava demokratičnost, ali je i uzrok ogromne neefikasnosti i tromosti u donošenju odluka, što u trenucima krize liči na paralizu sistema. Ovo se ne odnosi samo na trenutnu epidemiju već i na remećenje koje u svetskoj privredi izazivaju inovacije koje se dešavaju ne samo van Nemačke nego i van Evrope.
Kancelar kakvog Nemačka treba ne nazire se na horizontu.