Mit Romni i Rik Santorum dobili su naime po 25 odsto glasova, a na trećem mestu je teksaški kongresmen Ron Pol.
Smatra se da je Romni postigao dobar rezultat, pošto Ajova sa pretežno konzervativnim stanovništvom ne spada u jača uporišta bivšeg guvernera liberalnog Masačusetsa. Zbog toga je on favorit pred nominaciju partije na prajmaris izborima narednog utorka u Nju Hempširu gde je favorit.
Na republikanskom kokusu u Ajovi glasači su na praznom listu papira, pošto su saslušali poruke iz kampanje kandidata, zapisali za koga glasaju i ubaciti list u kutiju. U Ajovi postoji 1.784 jedinica na kojima se biraju delegati za okružne konvecije na kojima se dalje biraju delegati za stranačku konvenciju na nacionalnom nivou.
Romni se smatra najpoželjnijim kandidatom za suparnika Baraku Obami od osmorice republikanskih pretendenata na to mesto.
U debatama republikanskih kandidata, preovlađivali su protivljenje povećanju poreza, zahtevi za smanjenje socijalnih izdataka i kritika Obamine reforme zdravstva. Od spoljnopolitičkih tema najčešće je u žiži bio Izrael i kritika administracije u Vašingtonu zbog zahteva da se obustavi gradnja jevrejskih naselja na Zapadnoj obali.
Prema anketi ABC News/Washington post sprovedenoj na nacionalnom nivou među svim biračima u duelu s Obamom, Romni bi imao 46 odsto glasova, Gingrič 42, a Pol 43.
Romni je u politiku ušao kao fiskalni konzervativac i pristalica prava na abortus i prava homoseksualaca, ali je, međutim, stavove menjao zauzimajući konzervativnije pozicije.
Iako se u Ajovi bira samo oko jedan odsto delegata za nacionalnu konvenciju, ti izbori se smatraju ranim pokazateljem favorita u predsedničkoj trci.
Posle glasanja u Ajovi, republikanski birači će sve do 26. juna birati među osam kandidata u 50 saveznih država, a nominacija za predsedničke izbore biće konačno određena na republikanskoj nacionalnoj konvenciji 27. avgusta u gradu Tampa na Floridi.
Paralelno i američka Demokratska stranka bira kandidata za predsednika, ali su ti izbori formalni, pošto se aktuelni predsednik Barak Obama smatra nespornim unutarstranačkim favoritom. Stranački izbori su neposredni izbori jer glasači ne biraju određenog kandidata, već odlučuju koliko će na nacionalnoj stranačkoj konvenciji koji kandidat imati delegata.
U stranačkoj fazi američkih predsedničkih izbora postoje dve vrsta izbora – takozvani prajmaris elekšn (primary election) koje organizuju vlasti u saveznim državama i lokalne vlasti, i kokusi, koji su privatno organizovani i njima rukovode političke stranke.
Posle Ajove slede izbori u Nju Hempširu 10. januara, pa u Južnoj Karolini 21. januara i na Floridi 31. januara. Veoma važan u kalendaru predsedničke trke biće i Super utorak koji ove godine pada 6. marta. Tog dana se tradicionalno odlučuje o više delegata za nacionalnu konvenciju nego bilo kojeg drugog pojedinog datuma, pošto će izbori biti održani u 10 saveznih država.
Pored izbora u 50 saveznih država i Okrugu Kolumbija, o kandidatu za predsedničke izbore će se odlučivati i na teritorijama pod kontrolom SAD – Američkim Devičanskim ostrvima, Portoriku, kao i na južnopacifičkim ili istočnopacifičkim ostrvima Američkoj Samoi, Severnim Marijanskim ostrvima i Guamu.