Ova brojka uglavnom obuhvata prostitutke, ali i decu koja su primorana da prose za druge.
Sa dečacima koji prose, “robovlasnici” mogu da ostvare prihod u visini od 30.000 evra, i to za dva do tri meseca, tvrdi bečki dnevnik Standard. Do ovih podataka došao je Europol kroz prisluškivanje razgovora između dvojice trgovaca ljudima.
Posao trgovaca ljudima veoma je unosan, a to pokazuje nedavno razbijen lanac makroa u Austriji, koji je sa 16 žena prinuđenih na prostituciju zaradio 98 miliona evra, rekao je Stiv Harvej iz Europola.
Zajedno sa drugim ekspertima on je radio na strategiji EU za borbu protiv trgovine ljudima koja treba da stupi na snagu aprila iduće godine.
Ustanovljeno je da je čak 76 odsto osoba koje žive ili rade pod robovskim uslovima prinuđeno na prostituciju. Ostatak se deli na oblasti prisilnog rada, trgovinu organima i ilegalno usvajanje.
Trgovina, kako navodi list, se sve više odvija između zemalja članica EU.
Najveći problem nadležnim vlastima predstavlja nepostojanje dovoljno informacija, pa u borbi protiv modernog ropstva nadležni organi često tapkaju u mestu.
Unutar EU se, kako navodi Standard, sukobljavaju dve struje i to ometa rešavanje problema.
Na jednoj je komesarka Sesilija Malmstrem, koja je pristalica švedskog modela koji predviđa potpunu zabranu prostitucije, a na drugoj pristalice holandskog pristupa koji predviđa što liberalnija pravila za prostitutke, kako bi postojala kontrola.
Pored prisilne prostitucije, prisilni rad u Evropi još je relativno slabo istražen i poznat.
Čak i u Beču postoje slučajevi, na primer, u diplomatskim domaćinstvima, gde pomoćnice bez novčane naknade rade u kući. Imunitet diplomata sprečava ili otežava delovanje policije.
Standard ukazuje da je kažnjavanje trgovaca ljudi takođe problem, dodajući da je 2010. u čitavoj EU samo 1.100 trgovaca ljudima pravosudno osuđeno, što je za 400 manje nego 2008.