Za liderku partije je izabrana rekordnih 98 odsto glasova. Njeno ime je naime, na partijskom kongresu CDU u Hanoveru, zaokruženo na 903 od ukupno 931 predatog listića.
To će joj, smatraju čak i njeni politički neistomišljenici, samo još više poboljšasti šanse na saveznim parlamentarnim izborima, najavljenim za jesen, gde ona i ovako, sudeći prema anketama, važi za favorita.
Bografija Merkelove, zapravo je, deo istorije Nemačke – rođena 1954. godine u Hamburgu, u porodici evangelističkog sveštenika, preselila se još kao dete u istočnu Nemačku, gde je njen otac dobio službeni premeštaj.
U istočnoj Nemačkoj je završila sve škole, a poslednja akademska titula joj je doktorat iz fizičke hemije, koji je dobila na Univerzitetu u Lajpcigu. Za njenu političku karijeru se kaže da je bila uspešna i beskompromisna.
Njena prava politička karijera počinje izborom Helmuta Kola za kancelara ujedinjene Nemačke (1990), u čijoj je vladi 1991. godine ona bila prvi put ministar za omladinu i žene i od koga se ona, godinama kasnije, u jednoj aferi njihove stranke hladnokrvno distancirala.
Njen put do nemačkog kancelara nije bio lak-prvi njen pokušaj da se kandiduje za kancelara bio je 2002. godine, ali je tu bitku izgubila od šefa “sestrinske” CSU tadašnjeg šefa bavarske vlade Edmunda Štojbera.
Štojber je, zatim, izgubio izbore od Gerharda Šredera, a ona ”potukla” Šredera i od 2005. godine stoji na čelu nemačke vlade, kao realna, konzervativna i najmoćnija političarka, odnosno, političar Evropske unije (EU).
U međunarodnoj politici ona se dosad protivila proširenju Evrope, a naročito, punopravnom članstvu Turske u EU, tražila ”konsolidujuću pauzu” za prijem novih članica, posle prijema Hrvatske i zalagala za jačanje evroatlanskih veza.
Na unutrašnjem političkom planu zagovornik je privredne reforme koja Nemačku vraća u sam vrh eknomski najjačih zemalja.
Za Merkelovu se kaže da je političarka koja uspešno vlada tehnokratski, bez puno emocija, vođena idejom razuma, čime potvrđuje da u politici nema neprijatelja, već neistomišljenika i da situacija menja mišljenje.
O privatnom životu Merkelova ne daje povoda za pisanje. Udata je za profesora Joahima Zauera, koji je skoro nikad ne prati u njenim javnim nastupima i službenim posetama, ali je uvek tu kad je u pitanju nešto važno kao što su, recimo, posete američkih predsednika ili kulturni događaji, poput Vagnerovog muzičkog festivala.
Za Zauera, rođenog 1949. godine u Hozenu, u kraju Lužičkih Srba, mediji pišu da on podržava svoju suprugu kao ”tihi savetnik” i da ponekad “baci oko” na rukopise njenih govora.
Merkel je, osim toga što je najmoćniji evropski političar, kancelar, šef CDU i supruga, još ”pomalo” i baka.
”Kod nas je ovako: mi smo otvorena kuća i ako sinovi mog muža žele da vide svog oca, oni navrate u svakom momentu. Često sam i ja tamo i radujem se ako i Kazimir dođe…”, rekla je jednom Merkelova.
A, mali Kazimir je, kako piše nemačka štampa, sin Adrijana, mlađeg sina iz prvog braka profesora Zauera.