Makron privodi kraju izuzetnu godinu u kojoj je, tokom sedam meseci od izbora za predsednika, postao ključni svetski lider u prvoj liniji borbe protiv terorizma i klimatskih promena.
Sad, ocenjuje AP, nailazi teži deo: Menjanje Francuske, gde ga kritičari nazivaju arogantnim i autoritarnim, a neki čak tvrde da podseća na stare kraljeve.
Posle nešto neugodnijeg početka na domaćem terenu, stvari se popravljaju za najmlađeg francuskog šefa države od Napoleona.
Niz anketa pokazuje da mu je u decembru popularnost porasla na preko 50 odsto, pošto je letos bila na skoro rekordno niskom nivou za novoizabranog predsednika.
Makron je od leta bio na nizu putovanja po svetu a i primao strane goste u Parizu. Tako je potpuno iskoristio američki fokus na unutrašnja pitanja i izborio važno mesto na međunarodnoj sceni, piše Asošiejted pres (AP).
Kada je predsednik SAD Donald Tramp objavio da će se povuči iz Pariskog sporazuma o klimi, Makron je pokrenuo inicijativu “Učinimo planetu ponovo velikom” i pozvao američke naučnike u Francusku.
Posle glasanja o Bregzitu, pozvao je kompanije sa sedištem u Londonu da se presele u Pariz i putovao po Evropi promovišući proevropske ideje.
Postao je najuticajniji evropski lider kada se ove jeseni nemačka kancelarka Angela Merkel zaglavila u višemesečnim pregovorima o vladajućoj koaliciji.
Održao je francusko vojno učešće u bici protiv Islamske države u Siriji i Iraku i više od 4.000 vojnika koji se bore protiv ekstremista u afričkom regionu Sahel. Nedavno je ponudio da posreduje u Libanu i krizi u Persijskom zalivu.
I neverovatno za francuskog predsednika, piše AP, Makron tvituje i obraća se međunarodnoj publici na engleskom jeziku.
Kod kuće, međutim, kritike su sve glasnije.
Tokom leta je progurao reforme radnog zakonodavstva što je izazvalo demonstracije jer to mnogi vide kao slabljenje teško stečene zaštite radničkih prava, što je najvećim delom stajalo iza drastičnog pada popularnosti.
Novi antiteroristički zakon, prema kritičarima, krši individualne slobode.
Makrona sada čekaju drugi problemi.
U Evropi bi sve veće podele između Nemačke i drugih članica mogle da umanje reforme koje zagovara, uključujući i one o migracijama.
Naredne godine se očekuje i reforma socijalnog osiguranja u Francuskoj, gde je stopa nezaposlenosti 9,7 odsto.
Založiće se i za zakon o imigraciji koji bi dozvolio vladi da deportuje veći broj ilegalnih imigranata, što osuđuju organizacije za ljudska prava.
Najveća Makronova slabost, navodi AP, leži u njegovom stilu, koji protivnici vide kao arogantan i tiranski. Neki opozicionari su ga označili kao “predsednika bogatih”.
Takođe, veoma je oprezan u komunikaciji i drži se što dalje može od novinara.