Ona je, na konferenciji „Finansije u dijalogu“ u Beču, rekla da u odgovoru na posledice finansijske i krize u evrozoni postoji plan, u koji spadaju stavljanje na raspolaganje dovoljne likvidnosti i ponovno uspostavljanje zdravog bankarskog sistema.
Kriza se, kako konstatuje, savaldava, ali posledice se još uvek osećaju.
Izbeglička kriza je, prema njenim rečima, doprinela jačanju dovođenja u pitanje tradicionalnih elita i institucija.
Lagard je izrazila uverenje da Evropa ima kapacitete i resurse da savlada ovu humanitarnu krizu.
Ona je ukazala da studije MMF pokazju da izbeglice mogu dati doprinos privredi, bez da to bude na teret domaće radne snage.
Glavni prioritet, prema njoj, mora biti brza integracija izbeglica u tržište rada i škole.
Što se Bregzita tiče Lagard ukazuje da odluka zavisi od mnogih faktora, ali ističe da je Velika Britanija imala jasne koristi od članstva u EU, i da će to biti tako i u budućnosti, a to se tiče kako radnih mesta, trgovine, industrije, investicija, produktivnosti i prihoda.
Članstvo u EU, prema njenim rečima, takođe je podrstakao transformaciju Velike Britanije u dinamičnu privredu.
Lagard se u svom obraćanju osvrnula i na planirani sporazum o slobodnoj trgovini EU i SAD (TTIP).
Ona je poručila da je važno da vlasti jasno ukažu da TTIP i drugi trgovinski sporazumi većini stanovništva donose korisri, kao i da više od 30 miliona radnih mesta u EU zavisi od izvoza.
Potreban korak za dinamičnu i prosperitetniju Evropu je snažniji rast, dodala je ona da je za to neophodno otvoriti ekonomske strukture, podsticati konkurentnost i investicije u nove ideje.
Evropska privreda mora biti otpornija i više činiti za prevenciju kriza, zatražila je šefica MMF-a, dodajući da paketi za stabilizaciju moraju biti pojednostavljeni, uvedena snažnija fiskalna pravila.
“Evropa je uvek snažnija, ako je jedinstvena”, ocenila je Lagard.