Na kraju ceremonije, kojom je obeležena 59. godišnjica od neuspešnog ustanka koji je označio početak kraja proameričke vlade i uvod u revoluciju koja je na vlast dovela Fidela Kastra, Raul Kastro je uzeo mikrofon i održao, kako se čini, improvizovan govor.
On je ponovio ranije izjave da u razgovoru sa SAD ne bi bilo ograničenja u pogledu tema, uključujući zabrinutost Vašingtona za demokratiju, slobodu štampe i ljudska prava na Kubi.
“Kad god žele, sto za razgovore je spreman. To smo već poručili putem diplomatskih kanala. Ako žele da razgovaraju, razgovaraćemo”, rekao je Kastro, ističući da Kuba nije “ničija kolonija, ničija marioneta”, javio je AP.
Vašington i Havana nemaju diplomatske odnose već 50 godina.
Glavna proslava napada iz 1953. godine na vojne barake Monkada, počela je u zoru uz muziku i govore na jednom trgu u istočnoj provinciji Gvantanamo, gde se nalazi istoimena američka pomorska baza.
Američko prisustvo u Gvantamanu je osteljivo pitanje za Kubu, koja želi da se baza zatvori i optužuje SAD da u vojnom zatvoru koji se u bazi nalazi muče osumnjičene za terorizam.
“Nikada necemo prestati da pokušavamo da povratimo taj deo teritorije”, rekao je potpredsednik Hose Ramon Maćado Ventura.
U kubanskoj revoluciji sa vlasti je 1. januara 1959. godine svrgnut režim diktatora Fulgensija Batiste, što se proslavlja kao Dan pobede.