Putin je zatražio dozvolu od Saveta federacije – gornjeg doma parlamenta – za angažovanje ruske vojske u Ukrajini, na Krimu a na hitnom sastanku taj zahtev je jednoglasno odobren.
Kako prenose ruske agencije, Putin se obratio Savetu Federacije sa zahtevom za angažovanje ruskih snaga. Kako je navedeno, Putin je na osnovu Ustava zatražio korišćenje oružanih snaga na teritoriji Ukrajine.
Zahtev je obrazložen vanrednom situacijom u Ukrajini i pretnji ruskim građanima na teritoriji te zemlje, kao i ruskim snagama na ruskim vojnim objektima u Ukrajini na osnovu međunarodnih sporazuma.
Karasin:Odobrenje ne znači momentalno slanje vojske: Odobrenje Saveta federacije Rusije (gornjeg doma parlamenta) za upućivenja ruskih Oružanih snaga u Ukrajinu ne znači da će one biti upućene momentalno, izjavio je danas državni sekretarar u Ministarstvu inostranih poslova Grigorij Karasin.
“Odobrenje koje je dobio (predsednik Rusije Vladimir Putin) ne znači u bukvalnom smislu da će to pravo biti realizovano momentalno”, rekao je on.
Prema Karasinovim rečima, odobrenje gornjeg doma znači da je predsednik dobio slobodu postupanja u slučaju pogoršanja situacije.
Kličko za proglašenje vojne mobilizacije: Ukrajinski političar Vitalij Kličko zatražio je proglašenje vojne mobilizacije, pošto je ruski Savet federacije odobrio angažovanje ruskih snaga na ukrajinskoj teritoriji. “Parlament mora da zatraži od glavnokomandujućeg vojske da proglasio nacionalnu mobilizaciju zbog ruske agresije protiv Ukrajine”.
On je pozvao je i Savet bezbednosti UN da sazove hitan sastanak o krizi u Ukrajini.
Timošenkova u ponedeljak u Moskvi: Bivša premijerka Ukrajine i lider partije “Otadžbina” Julija Timošenko posetiće u ponedeljak, 3. marta, Moskvu da bi razgovarala o pronalaženju rešenja za krizu na Krimu.
O poseti Timošenkove Moskvi izvestio je Itar Tass, pozivajući se na ukrajinske agencije koje su citirale predsednika Građanskog odbora nacionalnog spasaPavla Nusa.
Eštonova pozvala Rusiju da ne razmesti vojnike u Ukrajini: Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton pozvala je danas Rusiju da se uzdrži od razmeštanja svojih vojnih snaga u Ukrajini i da poštuje međunarodne zakone i zalaganja.
“Žalim zbog današnje odluke Rusije da koristi oružane snage u Ukrajini”, navela je ona u saopštenju.
“Ovo je nepotrebna eskalacija napetosti. Zbog toga pozivam Rusku Federaciju da ne angažuje vojnike, već da promoviše svoje stavove kroz mirne načine”, poručila je Eštonova.
Na protestima u Harkovu povređeno 97 ljudi – U centru Harkova, drugog po veličini grada u Ukrajini, proruski demonstranti zauzeli su zgrade lokalne administracije i podižu rusku zastavu, a povređeno je 97 ljudi.
Interfaks navodi da su zgradu administracije prethodno držale pristalice Evromajdana, ali da su ih posle tuče proruski demonstranti nadvladali i ušli u zgradu.Prema nekim procenama, na Trgu slobode je oko 10.000 ljudi, a demonstranti uzvikuju: “Rusija-Harkov”.
Na more pod uzbunom isplovili brodovi Obalske straže: Pogranična služba Ukrajine saopštila je danas da preduzima vanredne mere kako ne bi bila zauzeta teritorija Obalske straže i njena plovila u Sevastopolju, krimskom gradu sa specijalnim statusom u kom je stacionirana ruska Crnomorska flota.
Ukrajinske novinske agencije ranije su javile da kolona od deset vozila sa približno 300 ljudi obučenih u uniforme specijalaca pod punom borbenom opremom pokušava da zauzme Sevastopoljsko odeljenje Obalske straže.
Svi brodovi su isplovili na more na signal uzbune, javila je agencija UNN, kojoj je u pres službi Pogranične službe rečeno da je “starešina te grupe rekao da ima naredbu Ministarstva odbrane Rusije”.
Agencija Ukrinform prenela je saopštenje te službe da ona nastavlja da u punoj meri ispunjava zadatak čuvanja državne granice u Autonomnoj Republici Krim. Sa druge strane, Itar-Tass izveštava da je situacija u Sevastopolju mirna i da se građani okupljaju na mitingu sa ruskim zastavama u rukama.
Ukrajinske agencije, istovremeno, pozivajući se na izvore izveštavaju da je tokom protekle noći zauzet Kirovski vojni aerodrom, kao i da “ruski vojnici” pokušavaju da zauzmu jedan od komandnih punktova raketne jedinice Ukrajinskog vazduhoplovstva u oblasti grada Evpatorija.
O pokušajima “naoružanih vojnika” da preuzmu kontrolu nad komandnim punktom kod Evpatorije javila je agencija UNIAN, pozivajući se na izvor blizak taktičkoj grupi “Krim” Ukrajinskog vazduhoplovstva.
https://youtube.com/watch?v=DOAqmWkQx9U%3Ffeature%3Dplayer_embedded
Turčinov proglasio nezakonitost izbora premijera Krima – Vršilac dužnosti predsednika Ukrajine Aleksandar Turčinov osporio je dekretom imenovanje proruski orjentisanog Sergeja Aksjonova za novog premijera Autonomne Republike Krim. U dekretu koji je potpisao Turčinov, navodi se da imenovanje Aksjonova nije u skladu sa Ustavom Ukrajine.
Nemačka upozorava Rusiju da poštuje suverenitet Ukrajine – Šef nemačke diplomatije Frank-Valter Štajnmajer ocenio je da je situacija u Ukrajini opasna, a posebno na Krimu i upozorio da sve što Rusija čini na Krimu, mora biti u skladu sa suverenitetom i integritetom Ukrajine i ugovorima o ruskoj Crnomorskoj floti. ”Onaj ko sada doliva ulje na vatru, rečima ili delima, svesno radi na eskalaciji. Zaoštravanje konfrontacija nikome ne pomaže”.
Hejg razgovarao sa Lavrovom o Krimu – Šef Forin ofisa Vilijam Hejg razgovarao je sa ministrom spoljnih poslova Rusije Sergejom Lavrovom o situaciji na Krimu, zatraživši smirivanje tenzija. “Razgovarao sam sa Lavrovom i ztražio smirivanje tenzija, kao i poštovanje suvereniteta i nezavisnosti Ukrajine”, napisao je Hejg na Tviteru.
Ukrajinski ministar: Rusija poslala 6.000 ljudi na Krim – Rusija je poslala 6.000 ljudi i 30 blindiranih vozila u autonomnu oblast Krim, na jugu Ukrajine, izjavio je danas ukrajinski ministar odbrane Igor Penjuk. On dodaje da Rusija od juče šalje svoje snage “bez obaveštenja i bez dozvole Ukrajine, što je u suprotnosti sa principom nemešanja u politiku susedne države”.
Demonstracije u Donjecku: Oko 10.000 proruskih protivnika novih vlasti u Ukrajini okupilo se danas na ulicama grada Donjecka, uporištu svgnutog predsednika Viktora Janukoviča. “Rusija, Rusija”, skandirali su učesnici demonstracija koji su nosili ruske zastave. Okupljenima su se sa bine obratili organizatori skupa, koji su saopštili da podržavaju težnje Krima da se pridruži Rusiji.
Naoružani ljudi pokušali da preuzmu zgradu krimskog MUP-a: Ministarstvo inostranih poslova Rusije saopštilo je danas da je tokom protekle noći grupa naoružanih ljudi upućenih iz Kijeva pokušala da zauzme zgradu Ministarstva unutrašnjih poslova Krima i da “ima nekoliko povređenih”.
“Zahvaljujući odlučnom delovanju odreda samoodbrane, izbegnut je pokušaj zauzimanja zgrade MUP-a”, naveo je ruski MIP u saopštenju.
“Pozivamo one koji daju takve naredbe iz Kijeva na uzdržanost. Smatramo krajnje neodgovornim nastavak pritiska na, i bez toga napetu situaciju na Krimu”, navedeno je u saopštenju koje je preneo Itar-Tas s.
Smenjen načelnik policije: Kako javlja agencija UNIAN, nove ukrajinske vlasti danas su smenile načelnika krimske policije Valerija Radčenka i na njegovo mesto postavili Igora Avruckog. Zbog tog poteza danas je rukovodstvo krimske skupštine najavilo održavanje vanrednog sastanka.
Krim traži pomoć Rusije: Novoizabrani premijer Krima tražio je od predsednika Rusije Vladimira Putina da pomogne u uspostavljanju “reda i mira” na tom crnomorskom poluostrvu koje je u jeku spora sa novim vlastima u Kijevu. Rusija je odgovorila da će razmotriti ovaj zahtev.
“Uzimajući u obzir moju odgovornost za život i bezbednost građanja, tražim od ruskog predsednika Vladimira Putina da pomogne u uspostavljanju reda i mira na teritoriji Krima”, izjavio je Sergej Aksionov u obraćanju čije su delove objavili lokalni mediji, a ruska državna televizija emitovala u celini.
Krimski poslanici su izabrali Aksionova za premijera Krima, što nisu odobrile nove vlasti u Kijevu uspostavljene posle svrgavanja predsednika Viktora Janukoviča. On nije precizirao kakvu vrstu pomoći očekuje od Putina i Rusije.
Duma Putinu: Preduzeti mere za stabilizaciju stanja na Krimu: Savet ruske državne Dume zatražio je danas od ruskog predsednika Vladimira Putina da preduzme mere za stabilizaciju situacije na Krimu. Kako je novinarima rekao predsednik donjeg doma ruskog parlamenta Sergej Nariškin, Savet Dume od Putina traži da iskoristi sve mogućnosti kako bi se zaštitilo stanovništvo na Krimu od tiranije i nasilja.
Aksionov rukovodi snagama bezbednosti: Aksionov je, takođe, rekao da su sve snage bezbednosti na Krimu, koji ima status autonomne republike u okviru Ukrajine, sada podređene njemu, prenosi AFP. “Kao premijer Krima doneo sam odluku da jedinice snaga bezbednosti ministarstva unutrašnjih poslova, službe bezbednosti, vojska, mornarica, poreska služba i graničari budu direktno podređeni meni. Naložio sam svim komandantima da ispunjavaju moje naredbe. Sve one koji se ne slažu molim da napuste službu”, dodao je on.
Jedinice Berkut će čuvati javni red: Vrhovni savet Autonomne Republike Krim formirao je lokalne specijalne jedinice Berkut koje će da čuvaju javni red poluostrva, prenele su agencije. “Kasno sinoć sastao sam se sa borcima Berkuta koji su se složili da se formiraju specijalne jedinice Krima”, napisao je nas svom Fejsbuk profilu zamenik premijera dodavši da je vrhovni savet već potpisao naredbu.
Inače, Berkuti su bili pripadnici ukrajinskih specijalnih policijskih jedinica koje su rasformirane odlukom novih vlasti u Ukrajini.
Aerodrom zatvoren, veze u prekidu: Aerodrom u Simferopolju, prestonici Autonomne republike Krim, biće zatvoren danas do 17 sati po srednjoevropskom vremenu, rekao je za rusku agenciju Itar-Tas s predstavnik tog aerodroma, ne navodeći razloge za to.
U međuvremenu, ukrajinski nacionalni telekomunikacioni operator “Ukrtelekom” je saopštio da je izgubio vezu između poluostrva Krim i ostatka Ukrajine, jer su oštećeni optički kablovi, javila je agencija Interfaks-Ukrajina.
“Kao rezultat delovanja nepoznatih ljudi, oštećeni su optički kablovi, a posledica toga je da je telefonski i internet saobraćaj na poluostrvu Krim skoro potpuno obustavljen”, saopštila je kompanija.
Održan “privatni sastanak” Saveta bezbednosti UN
Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija održao je kratak “privatni sastanak”, a potom i konsultacije na kojima se razgovaralo o situaciji u Ukrajini, izjavili su zvaničnici UN.
Sastanak je održan na zahtev Litvanije, koja trenutno predsedava Savetom bezbednosti UN, a tema su bile eskalirajuće tenzije na Krimu, ukrajinskom poluostrvu naseljenom pretežno rusofonim stanovništvom, prenela je agencija AFP.
Ukrajinski ambasador u UN Jurij Sergejev je nakon jučerasnjeg sastanka izjavio da sve veće vojno prisustvo Rusije na Krimu “predstavlja izazov bezbednosti i miru u regionu i ugrožava teritorijalni integritet”.
On je u obraćanju novinarima rekao da zvanični Kijev smatra da su ruske trupe agresivne i da podstiču “separatizam i sukobe”.
Neimenovane diplomate su uoči sastanka izjavile da će se izaslanici iz 15 država članica Saveta bezbednosti UN sastati iza zatvorenih vrata gde će prisustvovati brifingu ukrajinskog ambasadora u svetskoj organizaciji i generalnog podsekretara UN za politička pitanja Džefrija Feltmana.
Obama upozorio Rusiju na posledice intervencije u Ukrajini
Američki predsednik Barak Obama istakao je da je veoma zabrinut zbog izveštaja o kretanjima ruske vojske na teritoriji Ukrajine i upozorio zvaničnu Moskvu na posledice eventualnog kršenja suvereniteta Ukrajine.
“Veoma nas zabrinjavaju izveštaji o kretanjima vojske Ruske federacije na području Ukrajine”, rekao je Obama u kratkom obraćanju novinarima u Beloj kući, prenele su svetske agencije.
Predsednik SAD je priznao da Rusija ima interese i kulturološke i ekonomske veze sa Ukrajinom, i vojnu bazu na Krimu, ali je istakao: “Bilo kakvo kršenje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine bi bilo duboko destabilizujuće”.
On je naglasio da bi takvi potezi zvanične Moskve predstavljali kršenje obaveze Rusije da poštuje granice Ukrajine i da bi izazvali osudu čitavog sveta. “SAD će zajedno sa međunarodnom zajednicom osigurati da bilo kakva vojna intervencija u Ukrajini ima posledice”, istakao je Obama.
Juče ujutru je sa Krima, ukrajinske pokrajine sa većinskim rusofonim stanovništvom, javljeno da su ruski vojnici sa šlemovima i oklopnom zaštitom, kao i oklopnim vozilima, zauzeli vojni aerodrom u Sevastopolju, a naoružana grupa, koja je zauzela aerodrom u regionalnom centru Krima, Simferopolju, patrolira aerodromom.
Referendum o statusu Krima 30. marta
Referendum o statusu Autonomne Republike Krim biće održan 30. marta, izjavio je danas predsednik krimske vlade Sergej Aksjonov, a prenosi ruska agencija RIA Novosti.
Ranije je krimska skupština referendum zakazala za 25. maj. “Zbog neophodnosti, odlučili smo da ubrzamo održavanje referenduma o statusu AR Krim. Referendum je zakazan za 30. mart”, rekao je Aksjonov na prvoj sednici vlade Krima u novom sastavu.
Agencija podseća da su 25. februara proruski žitelji Krima počeli trajnu akciju protesta kod zgrade Vrhovnog sovjeta (parlamenta) tražeći od poslanika da ne priznaju novo rukovodstvo Ukrajine, izabrano posle demonstracija u Kijevu.
Učesnici su tražili i da se obnovi krimski Ustav iz 1992. godine po kom je ta republika imala svog predsednika i nezavisnu spoljnu politiku.
Građani će se, kako je ranije javljeno, izjašnjavati o tome da li Krim ima “državnu samostalnost” i ulazi u sastav Ukrajine “na osnovu ugovora i sporazuma”.
AR Krim nalazi se na istoimenom poluostrvu, a posle Oktobarske revolucije 1917. ušla je u sastav ruske federativne socijalističke republike RSFSR, da bi 1954. godine sovjetska vlada kojom je rukovodio Nikita Hruščov predao Krim u sastav Ukrajinske Sovjetske Socijalističke Republike, obrazlozivši to zajedništvom Rusa i Ukrajinaca.
Prema statističkim podacima iz decembra prošle godine Krim ima 1.958.000 stanovnika, među kojima najviše Rusa, Ukrajinaca i krimskih Tatara.
Po statistici koju prenosi ruska štampa, zvanično Rusa ima 58,5 odsto, Ukrajinaca 24,3 odsto a Tatara 12,1 odsto, dok se smatra da realno Rusa ima 1,5 miliona.
Nema potrebe da se ZAPAD zabrinjava. KRIM je bio RUSKI. A AMERIKA je otvorila PANDORINU KUTIJU priznavanjem KOSOVA.
Stvar je resena , ovo sto ostane od Ukraine vrlo brzo dozivljva finansijski kolaps ali oni imaju podrsku medjunarodne zajednice koja ce im pomoci tako sto ce sve resurse kupiti za 30 % od realne vrednosti tako da im euromajdan sldi ponovo vrlo brzo. To sto Amerika jednostrano priznala kosovo skupo ce kostati ceo svet
Kosovo je prva priznala Rusija otimanjem Južne Osetije – dela Gruzije.
Jok,plasi se Putin Nato agresora i Obame…trazili ste gledajte. tako se to radi!
Jasno je da g.Putin ne priznaje potpisane sporazume i ugovore. Ocigledno je da se sprema slican scenario kao i u agresiji na Gruziju, tada zbog `zastite` minorne ruske manjine.Ovde je ulog puno veci, pa se ne biraju sredstva. Moze KGB-ovac da promeni dres, ali cud nikada.