Optužujući vlade pojedinih članica EU da problem korupcije ne uzimaju dovoljno ozbiljno, izvršno telo Evropske unije ističe da bi izveštaj, u kojem je ocenjen odgovor svake od članica vezan za korupciju, trebalo da ih primora na akciju.
“Jasno je da ne postoji dovoljna odlučnost među političarima i kreatorima politike za borbu protiv tih prestupa”, ukazala je komesar EU za unutrašnje poslove Sesilija Malmstrom.
“Imenovanjem i sramoćenjem…možemo mnogo postići”, rekla je ona.
Nekoliko članica EU spada među najmanje korumpirane na svetu, pri čemu je Danska na prvom mestu na listi indeksa percepcije korupcije “Transparensi internešenela”.
Ostale članice, međutim, zaostaju, a skandali sa korupcijom podstakli su nezadovoljstvo javnosti zbog strogih fiskalnih mera koje se preduzimaju širom zone evra radi smanjenja duga i otklanjanja ekonomske krize.
Takvi skandali su poslednjih godina izbili u Francuskoj i Italiji, a ulasku Rumunije i Bugarske u šengensku zonu, četiri godine posle učlanjenja u EU, protive se Francuska i Nemačka zbog korupcije u tim dvema bivšim komunističkim zemljama.
U Grčkoj javnost okrivljuje korupciju u državnoj administraciji za dovođenje domaće ekonomije na ivicu kolapsa.
Procene Komisije pokazuju da su sporazumi o javnim nabavkama u EU u proseku koštali 20-25 odsto više nego što bi trebalo zbog toga što su donosioci odluka uzimali mito.
Prema današnjem predlogu, Komisija će objavljivati izveštaje svake dve godine , počev od 2013, na osnovu informacija međunarodnih nadzornih službi i nezavisnih eksperata.
Komisija neće predložiti kaznene mere za članice koje zaostaju u naporima za suzbijanje korupcije, ali će sledećih meseci predložiti zakon za poboljšanje propisa o konfiskaciji nezakonito stečene imovine i strategiju za unapređenje istraga nezakonitog finansiranja.