“Indonezija je dala više nego što je trebalo, imajući u vidu da nije zemlja potpisnica Konvencije o izbeglicama iz 1951”, rekla je Marsudi.
Marsudi je navela da će na sutrašnjem sastanku sa kolegama iz Malezije i Tajlanda razgovarati o tome kako da reše problem migranata, uz pomoć zemalja njihovog porekla, Agencije UN za izbeglice i Međunarodne kancelarije za migracije.
“Ova nepropisna migracija nije problem jedne ili dve nacije. To je regionalni problem koji se, takođe, dešava i na drugim mestima. To je i globalni problem”, rekla je Marsudi novinarima posle sednice vlade.
Ona je navela da je Indonezija primila 1.346 Rohinja i migranata iz Bangladeša, koji su prošle sedmice “zapljusnuli” obale provincija Aceh i Severna Sumatra.
Prvi talas izbeglica pristigao je 10. maja i na jednom brodu je bilo 558 ljudi. Prošlog petka je stiglo još 807 ljudi na tri broda.
Još pre krize, oko 12.000 migranata potražilo je utočište u Indoneziji, dodala je Marsudi, navodeći da se uglavnom radi o Rohinja muslimanima, koji su pobegli od progona iz pretežno budističkog Mjanmara. Ne više od 500 tih migranata nađe svake godine dom u trećim zemljama, rekla je premijerka.
Kriza je kulminirala ovog meseca jer su vlade u tom regionu počele oštru akciju protiv krijumčara ljudi. Neki kapetani krijumčarskih brodova napustili su svoja plovila, a stotine migranata ostalo je na moru.
Oko 3.000 tih migranata uspelo je da se dokopa kopna Malezije, Tajlanda i Indonezije, ali sve tri zemlje su neke brodove odbile.
Humanitarne grupe procenjuju da su još hiljade migranata, koji su pobegli od progona u Mjanmaru i od siromaštva u Bangladešu, zaglavljene na Andamanskom moru.