Grabar Kitarović je u drugom krugu šestih predsedničkih izbora od sticanja nezavisnosti Hrvatske dobila poverenje 50,54 odsto građana, dok se za kandidata Socijaldemokrtaske partije i aktuelnog šefa države izjasnilo 49,46 procenata glasača, prenela je Hrvatska radiotelevizija.
Zbog tesnih rezultata u prvom krugu, u kojem je Josipović zabeležio malu prednost nad Grabar Kitarović, prema trenutnim rezultatima prvom predsednicom u istoriji najmlađe članice Evropske unije, ovi izbori bili su se najneizvjesniji do sada, što je potvrđeno i u odlučujućem izbornom krugu.
Grabar Kitarović poručila je, nakon što je Državna izborna komisija objavila prve nepotpune rezultate, da će raditi za Hrvatsku kako bi ona bila među najrazvijenijim zemljama EU i sveta.
“Dragi hrvatski državljani, dobro veče svima u veličanstvenoj noći u kojoj smo ostvarili pobedu za našu voljenu Hrvatsku. Kad sam krenula u ovu bitku, mnogi su mi govorili što ti to treba. Ja se ne predajem i tako ćemo raditi za Hrvatsku. Ne dam da mi niko kaže da Hrvatska neće biti bogata. Hrvatska će biti najrazvijenija zemlja EU i sveta. To vam obećavam”, poručila je ona.
Prema njenim rečima, Hrvatsku čeka posao “ne sutra, već večeras”, prenose lokalni mediji.
Novoizabrana predsednica na dužnost po zakonu stupa poslednjeg dana mandata odlazećeg predsednika Ive Josipovića, koji je petogodišnji mandat preuzeo 19. februara 2010. godine.
Josipović čestitao i priznao poraz
Ivo Josipović čestitao je večeras pobedu protivkandidatkinji iz HDZ Kolindi Grabar Kitarović, ističući da je pobedila demokratija.
“Demokratija je pobedila, Kitarović je pobedila u demokratskoj utamici i zato joj još jednom čestitam”, rekao je je još aktuleni predsednik Hrvatske.
Josipović je okupljenima u svom izbornom štabu rekao da mu je poverenje dalo više od milion građana.
“Preko milion građana koji su mi dali poverenje i glas su naša zajednička snaga. Hvala i strankama koje su me podržale. Hvala i nevladinim organizacijama. Ja sam deo vas. Hvala i supruzi, roditeljima i kćerci i onima koji su me podržavali ovih pet godina”, rekao je Josipović.
“Budimo i dalje zajedno i verujmo u našu Hrvatsku”, zaključio je Josipović.
Državna izborna komisija je objavila da je izlaznost do 16.30 sati bila 48,23 odsto, odnosno građansku dužnost je ispunilo 1.707.976 osoba što ukazuje na mogućnost rekordnog odziva.
Poređanja radi, u prvom krugu, 28. decembra, u istom terminu svoju biračku dužnost ispunilo je 36,36 odsto birača, prenose hrvatski mediji.
Pravo glasa na izborima imalo je oko 3,8 miliona birača koji su mogli da glasaju na 6.352 biračka mesta, od kojih je u Hrvatskoj 6.260 a u inostranstvu 92 u 50 država.
Današnji odziv, prema podacima Komisije, je veći i od odziva drugog kruga na poslednjim predsednickim izborima, onima pre pet godina kada je na “crtu” Josipoviću izašao Milan Bandić.
Naime, te 2009. do 11 sati glasala je 491.000 birača, danas gotovo 270.000 više, precizirao je predsednik Komisije Branko Hrvatin koji procenjuje da bi i ukupna izlaznost na aktualnim izborima mogla biti veća od izlaznosti pre pet godina koja je bila oko 50,13 procenata.
Drugi, odlučujući izborni krug protekao je u mirnoj atmosferi, a političari vladajuće SDP, ali i opozicije, pozdravili su povećanu izlaznost ističući da je to odlika demokratije i nadali su se da će takva situacija baš njihovom kandidatu doneti prednost koja je u prvom krugu bila minimalna – 38,46 odsto prema 37,22 procenta u korist Josipovića.
Oboje kandidata za šefa države, koji su tokom kampanje kao glavni problem hrvatskog društva i građana isticali nepovoljnu privrednu situaciju, nezaposlenost i pad standarda, bili su optimistični oko ishoda glasanja, a bili su složni i u pozivu građanima da u što većem broju ostvare svoje biračko pravo.
Izbori za predsednika Hrvatske izazvali su interesovanje i u susednoj BiH, u kojoj živi značajan broj hrvatskih državljana s pravom glasa. Iako je bilo otvoreno 15 biračkih mesta, od kojih deset u Mostaru, upravo u tom gradu su se tokom dana stvarale gužve jer se mnogi glasači nisu na vreme registrovali.
Predsednik se bira na petogodišnji mandat, a prema hrvatskom Ustavu, niko ne može biti biran više od dva puta uzastopno na tu funkciju.
Nakon ustavnih promena iz 2000. godine, ovlašćenja su mu srazmerno mala – kreiranje spoljne, odbrambene i bezbednosne politike, međutim kako se bira na direktnim izborima ima priličan moralni autoritet.
Aktuelni predsednički izbori rekordni su po broju posmatrača – gotovo ih je 22.000, najviše u poslednjih nekoliko izbornih ciklusa.