Na referendum je do 11 časova izašlo 11,44 odsto građana što je za pet procentnih poena manje nego na parlamentranim izborima krajem prošle godine.
Najveća izlaznost je u Gradu Zagrebu 14,84 odsto, a najmanja na području Zadarske županije, 8,04 odsto.
Poređenja radi, na parlamentranim izborima početkom decembra do 11 časova glasao je 565.001 birač, odnosno 16, 39 odsto.
DIP je saopštio da su zabeležena tri slučaja u kojima je reagovala policija. Na zgradi u kojoj se nalazi biračko mesto u Samoboru kod Zagreba oko 7 časova nepoznati počinitelj ispisao je grafite “Neću u EU”, a na drugom “Torcida” “Ne EU”. Grafiti su uklonjeni.
Na privatnoj zgradi u Senju, gde se nalazi jedno biračko mesto, crnim sprejom je ispisano ispisano EU koje je precrtano, a policija je grafit prekrila belim papirom.
Takođe, na glasačkom mestu u Senju jedan glasač je hteo da zadrži glasački listic za uspomenu, ali je do dolaska policije, ipak, listić ubacio u glasačku kutiju.
Glasali funkcioneri
Predsednik i premijer Hrvatske Ivo Josipović i Zoran Milanović izrazili su uverenje u pozitivan ishod referenduma.
“Veseli me što će cela Evropa postati moj dom”, izjavio je Josipović novinarima posle glasanja u Zagrebu. On je ocenio da je ovo veliki dan za Hrvatsku i izrazio uverenje da će i druge zemlje regiona uskoro ući u evropsku zajednicu u čemu će im Hrvatska pomoći.
Hrvatski predsednik je istakao da zagovara “evrorealizam”, odnosno tezi da Hrvatska ima puno toga da učini i da samim ulaskom neće odmah biti bitno drugačije.
Naglasivši važnost nastavka reformi, on je istakao da Hrvatsku u idućem razdoblju očekuje jačanje dobre saradnje u regionu, raščišćavanje posledica rata, posebno nestalih, definisanje granica, pitanje sukcesije i ratnih zločina Hrvatska.
Premijer Zoran Milanovich je posle glasanja rekao da kod njega nema mesta evroskepticizmu, vech zdravoj ljudskoj skepsi prema svemu, ali i optimizmu prema vechini.
Poručivši da Hrvatska ulazi u Uniju, Milanović je rekao da Hrvatska nije velika, ali ni beznačajna, te da mora biti svesna sama sebe. Ponovio je da se Hrvatska nikada nije pripremala za neku odluku kao za ovu o ulasku u EU.
I bivša premijerka Jadranka Kosor izrazila je, posle glasanja na referendumu, uverenje da će on biti više nego uspešan. Ona je rekla da Hrvatska svojom istorijom, kulturom i hrišćanskom tradicijom pripada Evropi što danas mora da potvrdi na referendumu.
Rasprave o tome treba li Hrvatska da uđe u EU trajaće praktično do zatvaranja birališta danas u 19:00, jer izborne tišine nema. Odluku o ulasku Hrvatske u EU doneće većina od ukupno izašlih na birališta, a ne od ukupnog broja birača.
I zagovornici i protivnici članstva u subotu su se okupljali na ulicama i u konferencijskim salama na kojima su iznosili svoje argumente.
Prema poslednjem istraživanju agencije Ipsos Plus, na referendum bi sigurno izašlo 69 odsto ispitanih, dok je još dodatnih 15 odsto odgovorilo da bi verovatno izašlo. S druge strane, četiri odsto ispitanih navodi da verovatno ne bi izašlo, a osam odsto kako sigurno ne bi izašlo na referendum.
U okviru srednje izlaznosti, to jest prosečnog odziva građana na referendumu, 61 odsto ispitanih glasalo bi za članstvo Hrvatske u EU, 28 odsto ispitanih bi bilo protiv, a 11 odsto je neopredeljeno.
Ministarka spoljnih i evropskih poslova Vesna Pusić više puta je navela da je pristupanje Uniji potrebno zbog finansijske i političke stabilnosti u zemlji i regionu. Ekonomisti i političari navode pristup evropskim fondovima, veću konkurentnost i pristup većem tržištu od pola milijarde ljudi, što bi olakšalo položaj turizma koji je praktično jedina jaka privredna grana u Hrvatskoj.
Treba reći “da” na referendumu zagovaraju sve parlamentarne stranke osim Hrvatske stranke prava – dr Ante Starčević, sve državne institucije, od crkve do akademije nauka, pa čak i deo veteranskih udruženja koja su bila pod kontrolom HDZ-a koji se takođe zalaže za pristupanje.
S druge strane je određen broj intelektualaca, kao i više vanparlamentarnih stranaka i nevladinih organizacija, okupljenih u “Veće za Hrvatsku – NE u EU”.
Ako se građani izjasne za pristupanje, krenuće postupak ratifikacije Sporazuma o pristupanju u 27 zemalja članica EU koji treba završiti do 1. jula 2013. godine, kada Hrvatska zvanično treba da postane deo EU.