U humanitarnu avanturu, nazvanu “Put mira” na koju se odlučio razočaran sve hladnijim odnosima među ljudima, ali i krizom koja uništava živote, ići će sam, sa rancem na leđima.
“Koliko sam mogao, pripremio sam se psihički i fizički za put. Idem u uniformi osječkh profesionalnih vatrogasca i nosim vreću za spavanje, a budući da pešačim iz humanitarnih razloga, nadam se da će mi usput dobri ljudi ponuditi smeštaj”, kaže Robert a prenosi Večernji list.
Poslednja dva meseca intenzivno se pripremao za put – pešačio, vežbao, učio o zemljama kroz koje planira da prođe ali i dogovarao pomoć sponzora.
“Bilo je ismejavanja, neki su me i odgovarali, govorili da neću stići ni do Srbije, ali ja sam odlučio da pokušam. Uvek postoji mogućnost da me vrate s granice, posebno me strah kod dolaska na rusku granicu, ali verujem da će prepoznati moju želju i misiju. Nikad ne bih oprostio sebi da ne pokušam”, ističe on.
Na put kreće sa znanjem ruskog jezika i osnovama engleskog.
“Ljudi su danas negativni, okrenuti sami sebi. Nema većih donacija onima kojima pomoć treba, razumevanja. Najvažnije je nešto ismevati. Zato ja hodam za mir u svetu, ljude koji su gladni, siromašne, bolesne, rasno diskriminisane, za podršku u radu brojnim volonterskim udruženjima”, objašnjava nezaposleni konobar.
Robert planira dnevno da prelazi 50 kilometara i da se kući vrati za dve godine.
Planira do Kine doći preko Srbije, Rumunije, Moldavije, Ukrajine, Ruske Federacije, Kazahstana i Mongolije, a iz Kine se vraćati preko Vijetnama, Laosa, Mijanmara, Bangladeša, Tibeta, Nepala, Indije, Pakistana, Avganistana, Irana, Iraka, Sirije, Turske, Bugarske, Rumunije i Srbije.