Glavna borba za vlast vodiće se između Liberalne i Radničke partije. Međutim, pošto na izborima učestvuje 21 partija, otvaraju se različite mogućnosti za postizborne koalicije.
Holandska vlada desnog centra pala je u aprilu ove godine zbog paketa štednje Evropske unije, pa je trenutno na vlasti privremena vlada sastavljena od predstavnika više stranaka s dosadašnjim premijerom Markom Ruteom na čelu.
Holandsko biračko telo je sve više neprijateljski raspoloženo prema EU i planovima pomoći zemljama na jugu starog kontinenta. Brojni Holanđani imaju utisak da moraju da podnesu oštre budžetske rezove kako bi se pomoglo zaduženim Grcima.
Međutim, proevropski orijentisane stranke, Liberalna i Radnička ipak predvode u anketama. Iako su zaoštrile ton prema Briselu, one su donekle uspele da ubede Holanđane da je neophodno držati se EU da bi se izašlo iz krize.
Kad je reč o političkoj orijentaciji buduće vlade, analitičari predviđaju upravo koaliciju liberala i Radničke partije i formiranje proevropske vlade centra.
Odlazeći premijer Mark Rute nedavno je rekao da želi da nastavi program koji je počeo pre dve godine.
“To znači, uspostaviti red u finansijama i ojačati dobre odnose s Helsinkijem i Nemcima kako bismo postepeno zaustavili krizu”, kazao je on.
Ruteov suparnik, Diderik Samson iz Radničke partije, bliži je francuskom predsedniku Fransoa Olandu nego nemačkoj kancelarki Angeli Merkel, odnosno on je pre za program oživljavanja privrede nego za ozdravljenje finansijskog sektora po svaku cenu.
Iako su Holanđani sve više neprijateljski raspoloženi prema Briselu i ne toliko za evropsku integraciju, oni ne žele napuštanje evra kao što to želi lider krajnje desnice Gert Vilders.