Prema poznatoj izreci u intelektualnim krugovima pariške Leve obale – o tome svi pričaju.
Pred nama je pažljivo i osetljivo istraživanje. Tako je Patrik Kohen počeo svoj uvodni tekst na France Inter, francuskoj javnoj radioteleviziji. Osetljivo zbog teme – odnosa francuskih muslimana prema islamu. Osetljivo i zbog zaključka, koji navodi da fundamentalizam napreduje, posebno među najmlađima.
Istraživanje je sprovela agencija Ifop, Institut français d’opinion publique, jedna od najstarijih i najcenjenijih anketnih organizacija u Francuskoj. Osnovan 1938, Ifop predstavlja nacionalni reper u političkim i društvenim istraživanjima javnog mnjenja. Njihove ankete oslanjaju se na velike uzorke i strogu metodologiju, oblikujući javnu debatu na dubok način. Kada Ifop objavi podatke, oni se ozbiljno shvataju.
DEMOGRAFIJA
Ovo novo istraživanje nesumnjivo će izazvati intenzivne kontroverze. Prva činjenica koju treba primetiti jeste solidnost njegove metode, u potpunosti u skladu sa prethodnim radovima istog instituta na sličnim pitanjima. Od uzorka od 15.000 ispitanika, Ifop je izdvojio više od 1.000 onih koji su se izjasnili kao muslimani. Svi intervjui sprovedeni su telefonom, tradicionalnom tehnikom koja izbegava pristrasnosti online anketa i omogućava uključivanje pojedinaca koji su društveno ranjivi ili manje povezani digitalno.
Prva grupa rezultata odnosi se na demografsku težinu islama u Francuskoj, temu koja se često više zamišlja nego što se razume.. Ipsos je 2016. Francuzima postavio pitanje koliko je muslimana od 100 sanovnika u zemlji. Prosečan odgovor bio je 31. Stvarnost je sedam. Samo sedam procenata stanovnika starijih od petnaest godina izjašnjava se kao muslimani, u poređenju sa pet i po procenata deset godina ranije. U međuvremenu, 43 odsto se izjašnjava kao katolici, jedan odsto kao Jevreji, a 37,5 procenata kao ateisti. Zaključak je jasan: nema velikih zamena, nema malih zamena (stanovništva) i nema islamizacije Francuske.
POVEĆANO PRAKTIKOVANJE VERE
Istraživanje, međutim, pokazuje povećanje verske prakse među muslimanima. Osamdeset procenata sebe opisuje kao religiozne. Više nego pre, mole se barem jednom dnevno, poštuju ramazan i izbegavaju alkohol. Udeo žena koje nose veo ostaje stabilan na 31 odsto, uključujući 19 procenta onih koje ga nose konstantno. Ipak, ova globalna stabilnost skriva generacijski jaz. Među ženama starijim od pedeset, veo je u opadanju. Među mlađim ženama postaje sve češći. Gotovo jedna od dve žene mlađe od 25 godina, odnosno 45 odsto sada ga nosi, tri puta više nego pre dvadeset godina.
Razlozi ovog porasta variraju. Mnogi navode versku obavezu, ali 59 odsto takođe ističe društveni ili seksualni pritisak – da izbegnu muški pogled ili da se osećaju sigurnije. Rodna segregacija postaje sve raširenija. Gotovo svaki drugi musliman smatra problematičnim medicinsku pomoć osobe suprotnog pola, rukovanje, poljubac u obraz ili plivanje u mešovitom bazenu. Sličan procenat smatra da islamska pravila imaju veći značaj od francuskog zakona. U slučaju sukoba nauke i religije, 65 odsto veruje da je religija u pravu.
Istraživanje takođe pokazuje da su fundamentalističke ideje dobile podršku kod trećine muslimana, dok simpatija prema pokretima inspirisanim Muslimanskim bratstvom dostiže četvrtinu. U ovom kontekstu postavlja se pitanje može li islam u Francuskoj evoluirati. On se razvija, ali dugoročna tendencija deluje konzervativnije nego ranije. Samo 21 odsto muslimana sada želi modernizaciju islama, u poređenju sa dvostrukim udelom pre trideset godina. Među onima mlađima od 25 godina, udeo opada na 12 odsto. Re-islamizacija mlađih generacija sugeriše da će se ovaj trend nastaviti i možda intenzivirati.
ISLAM I POLITIKA
Ova tendencija ima sada značajne političke posledice. Sve rigorozniji mladi muslimani predstavljaju ključni izborni rezervoar za Nepokorena Francuska (La France insoumise), glavnu radikalno-levu partiju koju je 2016. osnovao Žan Luk Melenšon. Ankete pokazuju da mlađi muslimani strože prate verske zapovesti od starijih. Istovremeno, Melenšon selektivno tretira ankete, kritikujući one koje mu ne odgovaraju, a slaveći one koje ga uzdižu. Ipak, Ifop istraživanje o islamu zaslužuje posebnu pažnju.
Na evropskim izborima 2024. 62 odsto muslimanskih birača podržalo je La France insoumise. Na predsedničkim izborima 2022. 69 odsto glasalo je za Melenšona. Nijedna druga društvena ili verska grupa u Francuskoj nije pokazala tako doslednu lojalnost političkom pokretu.
Interes radikalne levice za islamističku radikalizaciju prethodi Melenšonu. Još 1994. britanski trocistički teoretičar Kris Harmon u knjizi Prorok i Proletarijat tvrdio je da taktičke konvergencije mogu postojati između revolucionarne levice i islamističkih pokreta, uprkos značajnim doktrinarnim razlikama. Harmon je isticao da privremeni savezi sa političkim islamom mogu podržati borbu protiv kapitalističke države. Njegov poznati princip glasi: „Ponekad možete biti sa islamistima, ali nikada sa državom.“
Ova intelektualna pozadina uticala je na deo evropske radikalne levice. Nekoliko Melenšonovih saveznika, uključujući poslanicu Danijel Obono, koja je Hamas opisala kao pokret otpora nakon događaja 7. oktobra 2023, ranije su pripadali trocističkim krugovima povezanim sa Socijalističkom radnom partijom, gde je Harmon bio važna figura. Ova linija objašnjava zašto određeni lideri Nepokorene Francuske zauzimaju popustljive stavove prema političkom islamu, koji više ne tretiraju kao kulturnog protivnika, već kao potencijalnog saveznika u opoziciji prema establišmentu.
Žerom Furke, direktor Odeljenja za javno mnjenje u Ifop-u, podseća na staru ideju Andre Sifrijea, oca izborne sociologije: kada religija uđe u politički sukob, ona nadmašuje svako ekonomsko ili društveno razmatranje. Decenijama je sekularizacija delovala kao protivteža ovom principu. Danas se on vraća punom snagom, posebno među mladim muslimanima u Francuskoj, a u manjoj meri i među drugim zajednicama, uključujući Jevreje.
HIDŽAB I NIKAB
Melenšon, iskusan strateg, razume da njegova retorička radikalizacija po pitanjima islama prati evoluciju dela francuskih muslimana. Pitanje vela pruža jasan primer: 2003. samo 16 odsto muslimanki mlađih od 25 godina nosilo je hidžab ili nikab. Danas je taj udeo 45 procenata. Po Furkeu, to odražava preokret stigme: kada se grupa oseća stigmatizovanom, može pojačati identitetske markere koji se kritikuju. Rastuća upotreba termina islamofobija ilustruje ovaj mehanizam.
Ifop anketa, sprovođena više od tri decenije od 1989, pruža jedinstvenu perspektivu o verskim praksama i političkim stavovima muslimana u Francuskoj. Fransoa Kraus sažima nalaze ističući da istraživanje jasno prikazuje populaciju pod reislamizacijom, karakterisanu rigoroznim normama i rastućom privrženošću političkom islamu.
Među starosnom grupom od 15 do 24 godine, ova dinamika identiteta je posebno snažna. Verska praksa se intenzivira. Rodne norme se zaoštravaju. Simpatija prema islamističkim idejama raste. Posećenost džamijama među mladim muslimanima porasla je sa sedam odsto 1989. na 40 procenata danas. Strogo poštovanje ramazana povećano je sa 51 na 83 odsto. Nošenje vela među mladim ženama poraslo je sa 16 na 45 procenata. Simpatija prema radikalnim islamističkim pokretima sada dostiže 42 odsto među mladima, u poređenju sa 33 odsto ukupno i 19 procenata 1998.
Odbijanje rodne mešavine takođe je poraslo. Među muškarcima mlađih od 35 godina je 45 odsto, a 57 procenata žena odbija bar jednu interakciju sa osobom suprotnog pola. Polovina mladih muslimana odbija tradicionalni poljubac u obraz sa osobom suprotnog pola. Takođe, 57 odsto ispitanih od 15 do 24 godina veruje da šerijat treba imati prednost nad francuskim zakonom. Povodom pitanja o poreklu sveta, 65 odsto muslimana veruje da religija prevladava nad naukom, a među najmlađima ovaj procenat raste na 82 procenta.
Podrška islamističkim tokovima takođe raste. Muslimansko bratstvo ostvaruje najveći nivo simpatija – 25 odsto među svim muslimanima i 33 procenta među mlađima od 25 godina. Salafizam, vehabizam, Tablighi, takfiri i džihadistički tokovi dodaju dodatni procenat, što podiže ukupni udeo muslimana sa delimičnom ili potpunom podrškom rigoroznim islamističkim tokovima na 38 odsto. Među mladima ovaj udeo doseže 42 odsto.
MUSLIMANI I VREDNOSTI FRANCUSKE REPUBLIKE
Ifop naglašava da ovi trendovi opovrgavaju bilo kakve narative o kontinuiranoj sekularizaciji. Mnoge verske prakse porasle su ponovo nakon 2016, pod uticajem globalnog uticaja Islamske države i pojave rigoroznije generacije.
Danas se sedam odsto francuske populacije izjašnjava kao muslimani, u poređenju sa manje od jedan odsto pre 40 godina. Ova demografska evolucija ne potvrđuje teoriju velikog zamene (stanovništva), ali postavlja ozbiljna pitanja o odnosu mladih muslimana prema vrednostima Francuske republike, posebno kada neki percipiraju društvo kao neprijateljsko. Ovo osećanje deluje kao snažan politički pokretač. Ono jača zajedničke norme, podstiče solidarnost i usmerava glasove ka partijama koje se smatraju zaštitnicima muslimanskog identiteta.
UGROŽEN PRINCIP SVETOVNOSTI?
Procene govore o 3,5 miliona muslimanskih birača. Mladi muslimani od 18 do 24 godine broje približno 315 hiljada. Prosečan nivo podrške Nepokorenoj Francuskoj među njima iznosi 65 odsto. Ovo nezadovoljstvo konsolidovalo je njihov glas u stabilan izborni blok. Iako su još uvek manjina na nacionalnom nivou, mogu biti presudni u mnogim velikim gradovima. Ako se trend nastavi, ovaj blok mogao bi premašiti 7–8 procenata nacionalnog glasa i značajno ojačati strateški uticaj Nepokorenu Francusku.
Mladi muslimani u Francuskoj tako postaju religiozniji i rigorozniji od svojih starijih. Takođe pokazuju sve veću sposobnost da svoj identitet pretvore u političko delovanje. Ovi trendovi postavljaju trajna pitanja o tome kako će Francuska balansirati verski identitet, društvenu koheziju i autoritet opšteprihvaćenog zakona, dok istovremeno otkrivaju rastuću izbornu snagu koja bi mogla postati odlučujuća na budućim predsedničkim izborima.
Ifop studija na kraju ukazuje na transformaciju koja se tiče cele francuske nacije. Francuska počiva na principu svetovnosti (laïcité), utvrđenom istorijskim zakonom iz 1905, koji je uspostavio odvajanje crkve i države. Ovaj zakon garantuje slobodu savesti, dok osigurava da nijedna religija ne utiče na vršenje javne vlasti. To je jedan od temelja francuske demokratije.
Nepokorena Francuska se suočava sa odlučujućim izborom. Hoće li očuvati ovaj osnovni republikanski princip ustanovljen 1905, ili će dozvoliti političkom islamu da oblikuje svoj diskurs iz strateških razloga? Ulog nadilazi ovu partiju. Širi izazov jeste očuvati zajednički građanski okvir u kojem religijska ekspresija može cvetati, a da ne nadmaši autoritet zakona. Ako zakon iz 1905 ostane svetionik, verska sloboda i nacionalno jedinstvo mogu koegzistirati. Ako oslabi, kohezija francuskog društvenog tkiva može biti ugrožena.
Centralno pitanje sada je jasno definisano. Hoće li vrednosti Republike nastaviti da vode politički poredak, ili će politički islam steći sve veći uticaj na francuskoj političkoj sceni? Odgovor će odrediti budućnost svetovnosti, snagu nacionalne veze i putanju francuske demokratije u narednim godinama.
*Autor je bivši viši službenik UN