Predsedavajući Evropskog saveta Herman van Rompej preneo je da su njemu i šefu Evropske komisije Žozeu Manuelu Barozu šefovi država i vlada članica rekli da će nastaviti rad kako bi u narednim nedeljama postigli saglasnost.
Van Rompej je rekao da “konstruktivne rasprave” na samitu znače da bi sporazum mogao biti postignut početkom sledeće godine.
I Barozo je ocenio da su razgovori bili konstruktivni, ali je i dodao da čelnici Unije i predstavnici članica “još nisu došli do tačke dostizanja saglasnosti”.
Za sedmogodišnji period je planiran budžet od oko 1.000 milijardi evra, ali se nije očekivalo da će sporazum biti postignut pošto među članicama ne postoji saglasnost oko toga da li treba više štedeti ili više ulagati u razvoj.
Van Rompej je predložio budžet s nekim rezovima, ali je na konferenciji za novinare posle samita naznačio podršku zemljama koje smatraju da je veća potrošnja ključna za oporavak privreda u recesiji. “Rast u jednoj zemlji koristi svima”, rekao je on.
Iz budžeta EU se prevashodno finansiraju programi za pomoć poljoprivredi i podsticanje rasta u manje razvijenim članicima. U finansijskom smislu, taj budžet predstavlja oko jedan odsto ukupnog bruto društvenog proizvoda u Uniji, ali ima velik politički značaj pošto ukazuje na raspodelu moći među članicama.
EU je podeljena na dva bloka, pri čemu uglavnom bogatije članice žele da ograniče svoj doprinos u vreme krize, dok se siromašnije dosta oslanjaju na novac iz evropskog budžeta za razvoj i investicije.
Britanski premijer Dejvid Kameron je bio među najglasnijim zagovornicima štednje, dok je francuski predsednik Fransoa Oland tražio da se iz budžeta i dalje plaćaju subvencije poljoprivredi i razvojni programi za siromašnije zemlje.
U preinačenom predlogu Van Rompej je sinoć napravio ustupke za obe strane. Zadržana je ukupna suma od 972 milijardi evra, što je za 21 milijardu manje nego u budžetu za 2007-2013, ali je deo novca od investicionih programa preusmeren ka poljoprivredi i razvoju.
Za postizanje dogovora ne postoji konačan rok, a ako do 2014. ne bude postignut dogovor, biće ponovljen budžetski plan iz prethodnog sedmogodišnjeg perioda, plus dva odsto povećanja kako bi se se prilagodio inflaciji.
Unija sastavljena od država različitog stepena ekonomskog i društvenog uređenja, ma koliko bilo propagirano jedinstvo, teško može da počiva na čestom nametanju volje nekoliko najmoćnijih država.
Manji, poučeni primerima Italije, Grčke traže mogućnosti samostalnijeg delovanja ali ih često ekonomske (ne)prilike dovode u situaciju moranja i pristajanja na sve. Opečen duva i u hladno!
Orvelovska ravnopravnost!