Izveštaj u koji je uvid imao Dnevni list Danas objavljen je 28. maja, i sadrži podatke iz članica Unije, zemalja kandidata – Hrvatske i Turske, kao i neutralne Norveške.
Oko 77 miliona odraslih u Evropi probalo je kanabis bar jednom u životu, a njih oko 20 miliona samo tokom prošle godine. Podaci pokazuju da je biljni kanabis (marihuana) sve češći u Evropi i gotovo sve članice Centra javljaju o ilegalnim plantažama te biljke. U 2011. je biljni kanabis činio 41 odsto svih zaplena. Kod heroina se beleži silazni trend u korišćenju i dostupnosti te droge i u Evropi je broj onih koji počinju lečenje zbog zavisnosti od te droge prvi put pao s maksimalnih 59.000 u 2007. na 41.000 u 2011. godini.
Takođe, količina heroina zaplenjena u EU i Norveškoj u 2011. godini od 6,1 tone bila je najniža u posljednjoj deceniji – upola manja nego 2001. Ipak, prema izvešaju EMCDA, Avganistan i dalje ostaje najveći svetski ilegalni proizvođač opijuma, a pretpostavlja se da je veći deo heroina koji se nađe u Evropi proizveden tamo, ili u manjoj meri u susednom Iranu i Pakistanu.
Krijumčari se dvema, kako se navodi, nedovoljno definisanim rutama. Istorijski je važnija balkanska ruta koja vodi od zapadne Turske preko balkanskih zemalja – Bugarske, Rumunije i Albanije. Novi put je Severni ili Put svile, koji vodi na sever Rusije i preko bivših sovjetskih republika.
Kokain je u poslednjoj deceniji postao najčešće korišćena nedozvoljena droga u Evropi, iako se većina korisnika nalazi u malom broju zapadnoevropskih zemalja. Oko 14,5 miliona odraslih Evropljana probalo je kokain, od toga oko 3,5 miliona u 2012. Najviše je prisutan u obliku praha, ređe kao krek koji se puši. Proizvodi se isključivo u Kolumbiji, Boliviji i Peruu, a u Evropu se transportuje vazdušnim i pomorskim putevima, pri čemu je glavna ruta preko Iberijskog poluostrva – Španije i Portugala, ali značajnu ulogu imaju i luke u Belgiji i Holandiji. Što se tiče ponude, u 2011. su zaplenjene 62 tone kokaina, gotovo upola manje nego u 2006, kada je zaplena bila najveća. Pad zaplene posebno je uočljiv na Iberijskom poluostrvu, gde je količina zaplenjenog kokaina u Španiji i Portugalu smanjena sa 84 tone u 2006. na 20 tona u 2011.
EMCCDA ukazuje da zabrinjavaju znaci razgranavanja šverca kokaina, pre svega reč je o velikim zaplenama u lukama u Bugarskoj, Grčkoj, Rumuniji kao i baltičkim zemljama.
Ekstazi je, prema procenama, probalo 11,4 miliona Evropljana jednom u životu, a oko dva miliona samo u 2012, međutim popularnost te droge se smanjuje, verovatno zbog lošeg „kvaliteta“ tableta. Prošle godine, 73 nove psihoaktivne supstance su po prvi put službeno uvedene u sistem ranog upozoravanja EU (EWS), od kojih su 30 bili sintetički kanabinoidi.
Globalizacija i tehnološki razvoj imaju veliki uticaj na promet droge, koji je mnogo protočniji i manje se zasniva na promet biljnih supstanci sa velikih udaljenosti do tržišta u Evropi. Internet omogućuje novo povezivanje snabdevača i zavisnika, a veliki izazov su i sintetičke droga koje nije moguće kontrolisati uobičajenim metodama, zaključci su iz izveštaja EMCCDA.