Nastojanje da se odbijeni tražioci azila prebace u inostranstvo pokazuje da britanska spoljna politika sve više zavisi od unutrašnjih pritisaka da se smanji neregularna imigracija.
U isto vreme, to je i deo šireg evropskog trenda “eksternalizacije kontrole migracija”, u okviru kojeg bogatije zemlje nude novac ili bezbednosne garancije drugim državama spremnim da u njihovo ime zaustave migracije, navodi portal.
Ističući da je takav pristup učinio migracije važnim sredstvom u regionalnoj diplomatiji, Eurointelidžens podseća da je britanski prmijer Kir Starmer ove nedelje ugostio u Londonu lidere zapadnobalkanske šestorke u okviru Berlinskog procesa, pokrenutog 2014. radi podrške putu regiona ka članstvu u Evropskoj uniji.
U praksi se, međutim, činilo da je “pitanje migracija zasenilo veći deo razgovora, a Kosovo je postalo prva zemlja koja je nagovestila da će biti domaćin centru za povratak migranata za osobe čiji su zahtevi za azil u Ujedinjenom Kraljevstvu odbijeni a prava na žalbu iscrpljena”, piše Eurointelidžens.
Taj predlog bi omogućio Britaniji da odbijene tražioce azila prebaci u objekte u inostranstvu dok se ne obave pripreme za deportaciju, dodaje se.
Sličan pristup već je oproban u sporazumu o migrantima Italije s Albanijom. Plan da se zahtevi za azil obrađuju u albanskim objektima predstavljen je kao način da se ublaži migracioni pritisak, ali se suočio s pravnim izazovima, visokim troškovima i ograničenim rezultatima.
Očekivana politička korist za Albaniju bila je jasna – jačanje izgleda za pristupanje EU uz podršku Italije i veću ekonomsku saradnju, ali, pošto Britanija nije članica EU i ne može da ponudi slične podsticaje, Kosovo ima drugačiju računicu, dodaje se.
Odgovor se pre svega nalazi u bezbednosnim garancijama. Na početku samita, Velika Britanija je produžila svoje učešće u mirovnoj misiji NATO na Kosovu do 2028. i obećala dodatnu podršku u oblasti odbrane i granične bezbednosti, navodi Eurointelidžens i ukazuje da ta obećanja imaju težinu, budući da se tenzije sa Srbijom povremeno rasplamsavaju, a Rusija podržava Beograd.
Ipak, dok sprovodi sopstvenu verziju eksternalizovanog procesuiranja zahteva za azil, Bitanija će se verovatno suočiti sa sličnim preprekama kao Italija naročito u vezi sa zakonitošću obrade azila van teritorije i zaštitom prava zadržanih osoba, dodaje se.
Velika Britanija je takođe objavila sankcije balkanskim kriminalnim mrežama optuženim za krijumčarenje ljudi i obavezala se na zajedničke policijske akcije, uključujući upotrebu dronova i skenera duž regionalnih ruta. Sve ove mere pokazuju kako migraciona politika postaje deo šire bezbednosne agende Evrope i kako manje države, poput Kosova, koriste tu situaciju da učvrste svoju bezbednost u nestabilnom regionu, zaključuje portal.