Tako i 14-godišnja Ester Bote koja se budi u zoru, čisti kuću, loži vatru, kuva, kupa se i oblači sivo-belu školsku uniformu, a onda je vreme za ono što ona smatra najopasnijim: pet kilometara pešačenja do škole stazama u žbunju i šumi gde bi mogle da vrebaju opasne životinje.
Ona kaže da na to nikako ne može da se navikne.
“Ponekad vidimo otiske životinjskih stopala, naročito slonova i znamo da su blizu”, rekla je ona za Asošiejted pres u svojoj kući, gde živi s bakom i dedom.
U vlažnom, gusto šumovitom području u polusušnom okrugu Zimbabvea, suša je dovela do nestašice hrane i vode, te se ljudi nadmeću sa životinjama da prežive. Životinje se opasno približavaju selima, te deca moraju da nauče kako da žive s tim, a da se ne izlažu prevelikom riziku.
Nedavno u julu, kada su Ester i njeni drugovi uočili otiske slonova na putu iz škole i to prijavili čuvaru prirode, ispostavilo se da su životinje upale na poljoprivredno polje i stazu kojom đaci idu u školu. Nekoliko dana ranije, jedno dete je teško povređeno u napadu krokodila.
Iako nije zabeležen nijedan smrtni slučaj, Ester i njeni su veoma oprezni. “Obično idemo u grupama da bismo se osećali sigurnije”, rekla je ona.
Od prošle godine, privatna organizacija “Save Valley Conservancy” i državna Agencija za parkove prirode sprovode program za decu školskog uzrasta o tome kako da prepoznaju znake opasnosti i kako da žive uz divlje životinje.
Desetine učenika kao što je Ester sada mogu da prepoznaju razne otiske nogu divljih životinja, njihove zvuke, da osete smer vetra pomoću kojeg bi životinje mogle da ih nađu njuhom, i kako i kada da se sklone.
“Najviše su pogođena deca. Jer: ‘Hajde klinac ide u školu, hajde klinac po vodu, hajde klinac po drva za ogrev! “, rekao je Dingani Masuku, menadžer za vezu sa zajednicom za “Save Valley Conservancy”. “Zato ciljamo na škole da nauče kako se životinje ponašaju, šta da rade sa životinjama”, dodao je on.
Rekao je da pokušavaju da nauče decu da “životinju ne vide kao protivnika, već kao korisne za zajednicu, da ih treba poštovati”.
Nedavno je više od dvadesetoro dece napolju kod škole Čijambiro slušalo jednu maturatnkinju koja je u novom korpusu mladih rendžera iz zajednice i uči ih ponašanju prema životinjama i kako da se zaštite.
“Ne prilazi životinji. Ako je lav, traži hranu. Zato je kod sela. Traži lak plen, a vi biste mogli da mu budete lak plen”, rekla je ona. Neka deca su rekla da pešače i do 15 kilometara do škole i da kreću pre zore kada bi životinje poput hijena i dalje bile u noćnom lovu
Alfons Čimangaisu, predsednik Odbora za školski razvoj u srednjoj školi Čiambiro, rekao je da se roditelji nadaju da će ta inicijativa učiniti decu bezbednijom.
“Neki roditelji su sprečili svoju decu da idu u školu jer ne znaju šta bi se usput moglo dogoditi”, rekao je on.
Školske vlasti u ugroženim seoskim oblastima su prinuđene da odlažu početak nastave i rano je završe da bi omogućile deci da idu do škole i kući za dana, kada je malo verovatno divlje životinje lutaju po okolini, rekao je Obert Masaraure, predsednik udruženja učitelja Zimbabvea.
Tinaše Faravo, portparol Uprave za nacionalne parkove i divlje životinje Zimbabvea je rekao da će se stanje verovatno pogoršati zbog povećane učestalosti suša, napominjući da je agencija za parkove primila između 3.000 i 4.000 poziva u pomoć zajednica koje imaju problema s divljim životinjama u poslednje tri godine. Takvih poziva je 2018. bilo 900.