Proteklog vikenda Rumunija je dobila novog predsednika: 55-godišnji Nikušor Dan, gradonačelnik Bukurešta, postao je peti predsednik u modernoj, demokratskoj eri našeg istočnog suseda. Širom Evrope ovi izbori su praćeni sa posebnom pažnjom: ne samo da je Rumunija, sa 19 miliona stanovnika jedna od ključnih zemalja na istočnoj granici Evropske unije, eventualan (ne)uspeh još jednog proevropskog kandidata dodatno bi oslabio pozicije evropskog „projekta“. Dana su većinski podržali glasači iz urbanih sredina, žene i etničke manjine. Njegov konzervativni rival, Georg Simion, najavio je da će podneti tužbu kako bi se izbori poništili, navodeći kao razlog „strano mešanje“. Ali već do ponedeljka, 19. maja ujutru, priznao je poraz i odustao kako od tužbe tako i najavljenog protesta.
Podsetimo se da je Ustavni sud Rumunije krajem prošle godine oborio predsedničke izbore. Tada su navedena tri razloga: da je vođena onlajn kampanja u korist kandidata desnice, Kalina Đorđeskua koja je plaćena iz stranih izvora; da je pokušano hakovanje sajtova izborne administracije; i kako Rusija vodi hibridni rat (protiv Rumunije). Đorđesku je sve rečeno odbacio; ljudi su glasali za njega zato što je, kao što mu slogan kaže, Rumuniju stavio „na prvo mesto“. Ustavni sud je presudio da su pitanja u vezi sa kampanjom Đorđeskua toliko ozbiljna da izbori moraju da budu otkazani i ponovo održani u maju 2025. godine.
SMIRENI MATEMATIČAR
Svega šest meseci kasnije, dakle, ideja Rumunije kao neodvojivog dela političkog Zapada preživela je još jedan izazov, kada je Dan pobedio Simiona. Ni ovoga puta optužbi za mešanje nije nedostajalo. Preko aplikacije „Telegram“ vođena je kampanja sa ciljem mobilizacije birača, navodima kako „Zapad pokušava da ućutka konzervativne glasove“. To je učinio niko drugi do osnivač i vlasnik ove aplikacije, Pavel Durov. Prema navodima iz Danove kampanje, poruka je poslata na dan glasanja, malo iza 17 časova sa ličnog naloga Durova svim korisnicima „Telegrama“ u Rumuniji.
Simion je sa svoje strane upozorio kako se iz Moldavije vodi kampanja usmerena protiv njegovih šansi na izborima; odnosno, da na biračkom spisku postoji 1,8 miliona imena za koje se sumnja da su preminula lica. Izrazio je sumnju i u glasove pristigle iz inostranstva, od brojne rumunske dijaspore (to ga kasnije neće sprečiti da do poslednjeg trenutka iščekuje upravo te glasove nadajući se preokretu).
Metodičan i smiren – šampion matematičkih olimpijada u mladosti – Nikušor Dan je, kako ga je na dan izbora doživeo „Politiko“, predstavljao suštu suprotnost Simionu. Na izborima održanim prošle godine, obezbedio je drugi mandat kao gradonačelnik fokusiran na transparentnost i pažljivije trošenje novca iz budžeta rumunske prestonice. Rekao je kako je odlučio da se kandiduje nakon što je Rumunija pala u pomenutu krizu. Na drugoj strani, Simion već dugo poziva na ujedinjenje sa Moldavijom; kao i prestanak pomoći Ukrajini, sa čijim rukovodstvom je u sukobu. Svojim pristalicama je obećao da će pomenutog Đorđeskua, ako pobedi, proglasiti za premijera. Na pitanje BBC-ja da li se ponaša kao njegova marioneta, Simion je rekao: „marionete su one koje su poništile izbore… ja sam čovek svog naroda i moj narod je glasao za Kalina Đorđeskua. Da li volimo demokratiju samo kada dobar momak pobedi? Ne mislim da je to opcija.“
IZLAZNOST I DIJASPORA
Ono što se na kraju desilo ravno je malom čudu: Dan je debelo zaostajao za Simionom (celih 20 procenata nakon prvog kruga!) ali je odbijanje konzervativnog kandidata da se suoči sa Danom, kao i jedina debata koju su vodili (i u kojoj je gradonačelnik Bukurešta ostavio daleko bolji utisak) vodilo neočekivanom preokretu. Verovalo se kako Dan nije dorastao Simionu: nekada fudbalskom navijaču „koga privlači nasilje, impozantnoj figuri sa puno hrabrosti (u nastupu) i sveprisutnim glasom na društvenim mrežama“ (L’Mond). Ova pobeda ne bi bila moguća bez masovnog odaziva rumunskih birača, koji su izašli kako bi blokirali kandidata krajnje desnice u drugom izbornom krugu. Analitičari su smatrali kako je pobeda Dana moguća ako izlaznost dostigne 65 odsto. Kada su biračka mesta zatvorena u nedelju uveče, izlaznost je iznosila 63 odsto (u poređenju sa 53 procenta u prvom krugu).
Zanimljivo je kako su oba kandidata istakla kako je vera građana u demokratiju poljuljana. Novi predsednik želi da je obnovi tako što će „otvoreno razgovarati“ o optužbama da „duboka država“ stoji iza njegove pobede. Zato najavljuje da će objaviti dokumente o tome šta se dogodilo kako bi javnost bila upoznata sa dokazima. „Rumunska država“, kaže, „nije objasnila zašto su izbori u decembru otkazani“. Zatim će imenovati novog ombudsmana, nove sudije u Ustavni sud i imenovati nove glavne tužioce koji će biti nadležni da se bore protiv korupcije. Ali, za sve navedeno potrebno mu je vreme.
Rumunska demokratija je, dakle, prihvatila izazov i odgovorila na njega. Kao što dolikuje, novoizabrani predsednik je u izbornoj noći pozvao na jedinstvo „u izgradnji Rumunije“ „nezavisno od toga za koga ste glasali“. U zemlji koja se graniči sa Ukrajinom koja je u ratu, na čiju teritoriju padaju projektili i bespilotne letelice zalutale sa ukrajinskog neba; te sa Moldavijom na koju mnogi gledaju kao budući deo Rumunije; zemlji koja i danas prevazilazi nasleđe komunizma, Čaušeskua, Sekuritatee, demografske izazove i neujednačen regionalni razvoj; ali i zemlji koja, zato što je dokazano uspešna članica EU i NATO, gde je paritet kupovne moći prestigao okolne zemlje, ovo će biti veoma složen zadatak.
Autor je viši savetnik u ISAC fondu iz Beograda