Treći značajniji rast cena hrane za četiri godine izazvali su suša u SAD, Rusiji i uopšte regionu Crnog mora, što ima za posledicu podbačaj globalnog roda žitarica.
Žoze Gracijano da Silva, generalni direktor FAO, izjavio je da sadašnji rast cena hrane još ne bi nazvao krizom, ali bi on mogao da dostigne taj nivo naredne godine, ukoliko i žetva na južnoj hemisferi bude razočaravajuća.
“Potrebna nam je koordinisana akcija, a ja verujem da je Grupa 20 dovoljno odgovorna da bi preduzela takvu akciju”, izjavio je Da Silva na konferenciji za štampu u Stokholmu, gde prisustvuje godišnjoj konferenciji Svetska nedelja vode, na kojoj se razmatra i veza između vode i prehrambene bezbednosti.
Visoki predstavnici država članica G20 će tokom ove nedelje razmatrati svetski rast cena hrane, ali bilo kakva odluka o akciji nije verovatna pre sredine septembra, odnosno narednog mesečnog izveštaja američkog ministarstva poljoprivrede o ponudi i tražnji žitarica u svetu.
Direktor FAO podseća da se 85 do 95 odsto kukuruza i pšenice, useva koji beleže najveći rast cena, proizvodi u zemljama članicama G20.
Čak i ako pšenica poskupi za 10 do 20 odsto, to ne znači da će za toliko poskupeti i hleb, napomenuo je da Silva i dodao da sadašnji rast cena hrane nije tako ozbiljan kao onaj iz sezone 2007/08, koji je doveo i do nasilnih protesta u Egiptu, Kamerunu, Haitiju i još nekim zemljama.