Tramp je prvi put nagovestio mogućnost kupovine Grenlanda 2019. godine, tokom prvog predsedničkog mandata. Međutim, ove nedelje je otišao dalje, ne isključujući mogućnost upotrebe vojne sile ili ekonomskih pritisaka da Grenland stavi pod američku kontrolu.
Danski i evropski zvaničnici su oštro i hitno reagovali, ističući da ostrvo nije na prodaju i da se teritorijalni integritet mora poštovati.
Šta bi mogao da bude konačni ishod za ostrvo koje je 80 odsto prekriveno ledom, ali krije neiskorišćeno rudno bogatstvo, i koje je već 300 godina pod danskom upravom? Pitanje je i kako će se završiti secesionističke aspiracije koje postoje među 56.000 stanovnika koji naseljavaju teritoriju Grenlanda.
Ovo su moguća rešenja, prema analizi BBC.
Tramp izgubi interes i ništa se ne desi
Postoje tumačenja da je Trampova izjava samo blef, kako bi se Danska podstakla da ojača bezbednost na Grenlandu u situaciji kada i Rusija i Kina pokušavaju da ostvare uticaj u regionu Arktika.
Danska je prošlog meseca objavila da će izdvojiti dodatnih 1,5 milijardi dolara u okviru vojnog paketa za Arktik. Ovaj paket je pripremljen pre nego što je Tramp u javnost izneo svoje namere, što je nekoliko sati kasnije danski ministar odbrane opisao kao „ironiju sudbine“.
„Ono što je važno u tome što je Tramp rekao je da Danska mora da ispuni svoje obaveze u Arktiku ili će prepustiti SAD da to uradi“, rekla je Elizabet Svan, glavni politički dopisnik za list Politiken.
Mark Jakobsen, profesor u Kraljevskoj danskoj vojnoj školi, veruje da Tramp pozicionira sebe pre stupanja na dužnost, dok Grenland koristi priliku kako bi stekao veći međunarodni značaj, što je prema rečima Jakobsena važan korak ka nezavisnosti.
Tako da čak i da Tramp izgubi dalji interes za Grenland, što profesor Jakobsen veruje da će se desiti, pitanje je privuklo pažnju javnosti.
BBC podseća da je nezavisnost Grenlanda već dugo tema i da bi debata sada mogla da krene u suprotnom smeru.
„Poslednjih nekoliko dana sam primetio da je premijer Grenlanda mirniji u svojim komentarima, na primer kaže da želi nezavisnost ali da je to trka na duge staze“, kaže Svan.
Grenland proglasi nezavisnost i zatraži čvršće veze sa SAD
Postoji uopštena saglasnost na Grenlandu da će se nezavisnost desiti u jednom trenutku, kao i da će je Danska prihvatiti ukoliko bude izglasana na ostrvu.
Međutim, navodi BBC, malo je verovatno da će stanovnici Grenlanda glasati za nezavisnost, osim ako im se ne daju garancije da će zadržati subvencije za zdravstvenu i socijalnu zaštitu, koje trenutno dobijaju od Danske.
„U slučaju da premijer Grenlanda zaista raspiše referendum, moraće da upotrebi neki ubeđujući narativ o tome kako spasiti ekonomiju Grenlanda i postojeći socijalni sistem“, kaže Ulrik Gad, istraživač na danskom Institutu za međunarodne studije.
Mogući međukorak je slobodna asocijacija, forma udruživanja slična onoj koja postoji između SAD i pacifičkih država Maršalska ostrva, Mikronezija i Palau.
Danska se ranije protivila ovom statusu, ali prema oceni Gada – aktuelni premijer Mete Frederiksen nije kategorički protiv.
Poslednje diskusije će možda ubediti Frederiksena da kaže – bolje sačuvati Dansku u Arktiku i održati nekakvu vezu sa Grenlandom, čak i ako je slabija, dodao je istraživač.
Čak i ako Grenland uspe da se reši Danske, poslednjih godina je postalo jasno da se neće rešiti SAD. BBC podseća da Amerikanci nikada zapravo nisu ni otišli pošto su preuzeli kontrolu nad ostrvom tokom Drugog svetskog rata. Grenland je za njih pitanje od vitalnog značaja za bezbednost.
Sporazum iz 1951. godine potvrdio je danski suverenitet nad ostrvom, ali je u suštini dao Americi sve što je tražila, piše BBC.
„Znaju da nikada neće otići“, istakao je Gad.
Tramp počinje da ekonomski pritiska
Postoje spekulacije da je Trampova ekonomska retorika možda i najveća pretnja Danskoj – sa drastičnim povećanjem tarifa za Dansku ili evropsku robu, SAD će primorati Dansku da pristane na neku vrstu koncesije oko Grenlanda.
Profesor Jakobsen kaže da se danske vlasti pripremaju za to, i ne samo zbog arktičke teritorije. Naime, Tramp preti da će uvesti univerzalni porez od 10 odsto na svu robu uvezenu u SAD, zbog čega neke danske i evropske kompanije razmišljaju o premeštanju proizvodnje u SAD.
Uvođenjem tarifa najpogođenija bi bila danska farmaceutska industrija, pošto SAD većinu slušnih aparata i insulina uvozi iz Danske, kao i lek protiv dijabetesa Ozempik, koji proizvodi kompanija Novo Nordisk.
Tramp izvrši invaziju na Grenland
Nuklearna opcija se čini kao fikacija, ali ukoliko bi propala Trampova vojna akcija, ne može se isključiti, pišu komentatori BBC-ja.
U relanosti, SAD ne bi bilo teško da uspostavi kontrolu nad Grenlandom, pošto na ostrvu već ima vojne baze i veliki broj raspoređenih trupa.
„SAD de fakto već imaju kontrolu“, kaže profesor Jakobsen, ali napominje da bi svako koriščenje vojne sile od strane Vašingtona izazvalo međunarodni incident.
„Ako napadnu Grenland, napali su NATO. I tu se sve završava. Onda bi morao da se aktivira Član 5. A ako NATO članica napadne NATO, onda NATO ne postoji“, objašnjava profesor.
Istraživač Gad kaže da izabrani američki predsednik zvuči kao kada kineski predsednik Si Đinping govori o Tajvanu, ili Vladimir Putin o Ukrajini.
„Kaže da je legitimno da preuzmu parče teritorije. Ako ga uzmemo za ozbiljno, to bi bio loš predznak za celu Zapadnu Alijansu“, zaključio je.