Pregovori o formiranju nove vlade i to posle septembarskih izbora na kojima je stranka kancelarke osvojila najviše glasova, ali znatno manje nego ranije, izgledali su kao “put nošenja krsta”, ocenila je agencija.
Dogovor o formiranju vlade sa Socijaldemokratskom partijom (SPD) postignut je u sredu ujutro posle još jdne runde od 24 sata pregovora. Međutim, treba sačekati još tri do četiri nedelje dok konačnu odluku o prihvatanju koalicije ne donese SPD.
Od jeseni, ništa nije išlo po planu za kancelarku. Najpre je njena stranka Hrišćansko-demokratska unija (CDU) ostvarila najlošiji izborni rezultat od 1949. godine, najviše zbog ekstremne desnice koja je iskoristila migrantsku krizu protiv nje.
Nemačka štampa od tada piše o “eroziji” predsednice vlade, njenom slabljenju, čak uz ocenu da možda neće izdržati na vlasti do narednih izbora 2021. godine.
To je neočekivano za kancelarku, velikog političkog stratega, koja je uspeh izgradila velikim pragmatizmom, uvek se zalažući za “meru i centrizam” kako bi okupila sve Nemce.
Sve se preokrenulo u jesen 2015. godine, kada je Merkelova odlučila da otvori granice za nekoliko stotina hiljada migranara, obećavajući im integrisanje i zaštitu s poznatim sloganom “Uspećemo”.
Angela Merkel, doktorka hemije, koja još nosi prezime svog prvog supruga, skoro nikada nije preduzimala “riskantne” političke mere. Opisana je kao veoma oprezna žena, čak i hladna i neumoljiva, koja je privatno jednostavna, voli da jede krompir, da šeta i sluša operu.
Mnogi smatraju da njena istorijska odluka o migrantima, koju je donela bez konsultacije s evropskim partnerima, ima “hriščanske” korene.
Merkel je religioznost “nasledila” od oca, protestantskog pastora koji je dobrovoljno sa porodicom otišao da živi u istočnu, komunističku i ateističku Nemačku kako bi propovedao jevanđelje. Merkel je tako rasla, prilagođavaju se sistemu, ne gubivši veru.
Kancelarka se krajem 2015. godine vidno dirnuta slikala sa izbeglicama koje su joj zahvalne. Nekada opisana kao “nacista” zbog finansijske nepokolebljivosti prema Grčkoj, Angela Merkel je postala “majka Tereza” i “mama Merkel” za izbeglice.
Godinu dana kasnije, posle uznemirenja na međunarodnoj sceni zbog dolaska Donalda Trampa na vlasti u SAD, Merkel je proglašena za “lidera slobodnog sveta”.
Međutim, to je bila samo jedna strana medalje. Zabrinjavajuća migrantska kriza, strah od islama i napadi džihadista su se ukorenili u Nemačkoj, zbog čega se deo izbornog tela okrenuo ekstremno desničarskoj Alternativi za Nemačku (AfD).
Ta stranka je u septrembru 2017. postigla istorijski uspeh na izborima i ušla u parlament, čime je “razbijen posleratni tabu”.
Ipak, Angela Merkel ima svoje atribute – do sada je uvek uspela da se “oporavi”. Ona je političarka koliko jedinstvena toliko i nepokolebljiva.
Agencija Frans pres je podsetila na njen politički put.
Pad istočno-nemačkog režima predstavlja prekretnicu u njenom životu jer ulazi u politiku. Zapadnonemački kancelar Helmut Kol ju je zapazio, tada nazvao “klinkom” kojoj je poverio dva ministarska mesta – za ženska pitanja i za životnu sredinu.
Iskoristivši 2000. godine finansijski skandal u stranci, Angela Merkel preuzima vođstvo stranke. Bilo joj je potrebno dugo da uspostavi autoritet u stranci u kojoj dominiraju muškarci, katolici i Nemci iz zapadnog dela zemlje.
Došla je na vlast 2005. godina na prevremenim izobrima na kojima je nasledila Gerharda Šredera.
DPA: Merkel platila veliku cenu za novu Vladu
Nemačka kancelarka Angela Merkel platila je veliku cenu kako bi okončala višemesečnu političku krizu i dogovorila koaliciju konzervativaca i socijaldemokrata, ocenila je nemačka novinska agencija DPA.
Demohrišćanska unija (CDU) Angele Merkel i njen manji partner bavarska Hrišćansko-socijalna unija (CSU) postigli su danas dogovor sa Socijaldemokratskom partijom (SPD) posle 24 sata pregovora.
DPA navodi da je Merkel bila primorana na velike ustupke oko podele ministarskih mesta kako bi se došlo do proboja u pregovorima, premda i dalje još nije sve gotovo.
CDU je žrtvovala uticajna ministarstva spoljnih poslova i finansija koje idu SPD-u, dok je ministarstvo unutrašnjih poslova prepustila CSU.
Već oslabljenje lošim rezultatima na septembarskim izborima i propašću pregovora u novembru sa Zelenima i Slobodnim demokratama, Merkel bi mogla da se nađe na udaru kritika iz sopstvene partije zbog prepuštanja važnih ministarstva, navodi DPA.
Gradonačelnik Hamburga Olaf Šulc će biti ministar finasija, dok će njegov dosadašnji stranački šef Martin Šulc biti na čelu nemačke diplomatije.
Po koalicionom sporazumu šef CSU-a Horst Zehofer će biti ministar unutrašnjih poslova koje je nadležno za imigracije, izbeglice i unutrašnju bezbednost.
Odluka da Zehofer bude ministar unutrašnjih poslova je doneta uoči važnih oktobarskih izbora u Bavarskoj gde je populistička Alternativa za Nemačku već ostvarila dobre rezultate.
Ministarka odbrane Ursula fon der Lejen će ostati na položaju, dok će šef kabineta kancelarke Peter Altmajer postati ministar privrede.
Izvršni odbor CSU će u četvrtak razmotriti koalicioni dogovor, dok se odluka CDU očekuje na stranačkoj konferenciji krajem februara.
Dogovor treba još da odobri oko 463.000 člana Socijaldemokratske partije, a očekuje se da će rezultati biti objavljeni početkom marta. Mnogi članovi te stranke se protive novoj koaliciji s konzervativcima, pošto su posle četiri godine “velike koalicije” jesenas doživeli katastrofalan poraz na izborima, navodi Asošiejted pres.