Piše: Tamara Jorgovanović
Glasovi još nisu bili prebrojani kad su stigle čestitke svih protivkandidata, čime je potvrđeno da je konzervativni šiitski sveštenik i sudija Ibrahim Raisi ostvario ubedljivu pobedu na izborima koje su obeležili bojkot i apatija.
Ovim glasanjem okončan je dualizam vlasti i završena era umerenog predsednika Hasana Rohanija, pragmatičnog centriste, koji je na tom mestu bio osam godina, a nije bio blizak konzervativnom sveštenstvu i moćnoj Revolucionarnoj gardi. Pored postizanja nuklearnog sporazuma sa Amerikom 2015. i rada na ublažavanju sankcija, njegov program je najavljivao reforme i otvaranje iranske ekonomije prema svetu, ali je Donald Tramp osujetio sve te planove odustajanjem od sporazuma 2018. i ponovnim uvođenjem sankcija Iranu u sklopu “maksimalnog pritiska”. Zahvaljujući tome, inflacija u Islamskoj Republici 2021. iznosila je 41 odsto, a nezaposlenost 11 odsto.
Raisi je Rohanijeva suprotnost i s njim će u narednih osam godina, ili čak i mnogo duže, sva vlast biti u rukama konzervativnih krugova. Na izbore je izašao uživajući podršku najmoćnijeg čoveka u zemlji 82-godišnjeg ajatolaha Alija Hamneija, koji u njemu vidi i svog mogućeg naslednika. Hamnei je takođe od 1981. do 1989. bio predsednik i prvi sveštenik na ovom mestu pre nego što je izabran za vrhovnog verskog lidera.
Raisi se i pre četiri godine kandidovao za predsednika i sa 16 miliona glasova izgubio izbore od Rohanija, a pobedniku nije želeo da čestita već je u dokumentu na sto stranica zatražio od Saveta čuvara da istraže kršenje zakona pre i tokom izbora. Ovog puta pobedio je sa dva miliona glasova više nego što je imao prošli put (Rohani posle dva mandata ne može ponovo da se kandiduje).
Na izbore je izašlo 48 odsto birača, a osim nezadovoljstvom zbog loše ekonomske situacije, apatija bi se mogla objasniti i time što je dvanaestočlani Savet čuvara, koji odobrava kandidate, uklonio sve potencijalno opasne rivale kako bi Raisiju raščistio put do predsedničke fotelje – prvenstveno nekadašnjeg predsedavajućeg parlamenta Alija Laridžanija, Rohanijevog sledbenika, koji je viđen kao najozbiljniji kandidat, kao i potpredsednika Ešaka Džahangirija. Za predsednika je, inače, pokušalo da se kandiduje 600 ljudi, ali su samo sedmorica prihvaćena, među njima jedan reformista. Dvojica “tvrdolinijaša” povukla su se uoči izbora da bi glasovi otišli Raisiju.
Iako je šiitski sveštenik vodio i u istraživanjima javnog mnjenja, veća izlaznost mogla je da donese iznenađenje jer su sva trojica predsednika od 1997. do 2017. godine (Muhamed Hatami, Mahmud Ahmadinedžad i Rohani) neočekivano porazila kandidate za koje se mislilo da će pobediti. Ovoga puta to se nije desilo.
VELIKI EGZEKUTOR: Ibrahim Raisi je postao poznat po ulozi u masovnim egzekucijama hiljada zatvorenika posle iransko-iračkog rata kasnih osamdesetih. Njujorški Centar za ljudska prava u Iranu opisao ga je kao “stub sistema koji zatvara, muči i ubija ljude jer se usuđuju da kritikuju državnu politiku” i zatražio od međunarodne zajednice da istraži 60-godišnjeg Raisija za zločine protiv čovečnosti.
Rođen je u selu nedaleko od grada Mašad, školovao se u najvećem semeništu u zemlji Kom i učestvovao u protestima protiv šaha. Karijeru u sudstvu započeo je 1981. kao tužilac u Karadžu, a nekoliko godina kasnije bio je i zamenik tužioca u Teheranu.
Posle iransko-iračkog rata 1988. tadašnji vrhovni verski lider Homeini uzeo ga je u četvoročlanu “komisiju za smrt”, koja je po kratkom postupku sudila disidentima. Pretpostavlja se da je u to vreme pogubljeno najmanje 5.000 ljudi, uglavnom povezanih sa grupom Narodni mudžahedini Irana.
Nakon toga bio je glavni tužilac, a 2019. ajatolah Hamnei ga je postavio za vrhovnog sudiju, gde je započeo “rat protiv korupcije” velikim brojem potpisanih egzekucija čak i za maloletnike. Među onima koji robijaju zbog korupcije je i brat dosadašnjeg predsednika Hasana Rohanija, koji je osuđen na pet godina.
Pre dve godine Raisi je postao zamenik predsednika Saveta eksperata, verske grupe koja bira vrhovnog poglavara.
Novoizabrani predsednik, međutim, nema podršku glavnog iračkog šiitskog sveštenika i duhovnog vođe Alija el Sistanija, najuticajnijeg čoveka u Iraku, koji je u više navrata odbio da ga primi, što je jasan znak odbijanja iranske tvrde struje.
U kampanji je najavljivao da će se boriti protiv siromaštva i korupcije, poniženja i diskriminacije. Poslednji predizborni miting dan pred glasanje održao je na fudbalskom stadionu u gradu Ahvaz, uprkos koronavirusu koji hara Iranom.
Malobrojni oponenti su mu spočitavali da daje lepa obećanja koja ne može ispuniti i da sa samo šest razreda formalnog obrazovanja neće biti sposoban da vodi zemlju od 82 miliona ljudi. Reformista i bivši direktor Centralne banke, protivkandidat Abdolnaser Hemati optužio ga je da je obezbedio diplomu iz ekonomije tako što je prisilio profesore univerziteta da mu je daju.
UKIDANJE SANKCIJA: Raisijeva pobeda najzad omogućava konzervativnim snagama monolitnu vlast u zemlji koju dugo nisu imali. Sve bitne odluke u domenu unutrašnje i spoljne politike donosiće kao i dosad ajatolah Hamnei, ali će ovog puta imati predsednika koji mu je blizak.
Glavni Raisijev zadatak biće borba protiv koronavirusa, koji je već zvanično odneo 83.000 života, i saradnja sa SAD na nuklearnom dogovoru kako bi bile ukinute sankcije. Raisi će imati i ličnih razloga jer je jedan od pojedinaca koje su SAD stavile na listu sankcionisanih.
U Iranu su svesni da američki embargo iscrpljuje i uništava ekonomiju i da je za njegovo uklanjanje potrebno obnavljanje nuklearnog sporazuma poznatog pod imenom Zajednički sveobuhvatni akcionu plan (JCPOA). Sankcije najviše pogađaju naftnu industriju i bankarski sistem, a vlasti tvrde da je Iran u poslednje tri godine zbog embarga izgubio sto milijardi dolara samo na izvozu.
Odlazak Donalda Trampa, koji se pre tri godine jednostrano povukao iz dogovora, omogućio je pokretanje razgovora o povratku. Džo Bajden želi i da proširi sporazum koji se smatra najvećim spoljnopolitičkim uspehom Baraka Obame, pa samim tim i njegovim, a na drugoj strani je najbitnije da sporazum podržava ajatolah Hamnei.
Amerika i Iran od aprila vode pregovore u Beču preko posrednika. Razgovori između Irana, Kine, Rusije i tri države EU nastavljeni su 20. juna, posle višenedeljne pauze do koje je došlo jer Teheran nije želeo da se reformistima pre izbora pripiše ukidanje sankcija. I jednoj i drugoj strani sada je stalo da se pregovori što ranije okončaju – ako je moguće i pre nego što Raisi preuzme dužnost 3. avgusta.
Novi predsednik je još kao kandidat u TV debati rekao da će poštovati ovaj sporazum, a Amerika deluje zadovoljno što dogovor postiže sa onima koji mogu da ga ugroze. SAD su odmah nakon zatvaranja birališta u Iranu počele da ukidaju prepreke za slanje humanitarne pomoći u zemlju teško pogođenu pandemijom.
Komentarišući za Njujorker Raisijev izbor, direktor “Projekta Iran” u Međunarodnoj kriznoj grupi Ali Vaez rekao je da su ajatolahu Hamneiju potrebni pokoran predsednik i parlament za reforme kojima će zaštititi svoje nasleđe i ukloniti republikanske aspekte iz iranskog političkog sistema. Njegov cilj mogao bi da uključi i slabljenje ili čak i eliminisanje uloge predsednika povratkom na parlamentarni sistem kao u deceniji posle revolucije. Predsednik je tada bila samo titularna funkcija, s koje nije bilo moguće izazvati vrhovnog verskog vođu, a Vaez smatra da ajatolah Hamnei time postavlja temelje za strukturne promene u Islamskoj Republici.