Piše: Tamara Jorgovanović
Ono što beloruskoj opoziciji nije pošlo za rukom skoro deset meseci – da natera međunarodnu zajednicu na preduzimanje koraka protiv tamošnjih vlasti zbog surovog gušenja demonstracija i hapšenja građana koji su se pobunili zbog izbora koje smatraju neregularnim – uspelo je predsedniku Aleksandru Lukašenku iako iz sasvim drugih razloga. Jednim pogrešnim potezom prestao je da bude samo njihov i postao evropski i svetski problem.
Primoravši putnički avion Rajanera na liniji od Atine do Viljnusa da prinudno sleti u Minsk zbog navodne Hamasove pretnje bombom – za šta se odmah ispostavilo da je bila lažna uzbuna – samo da bi uhapsio svog 26-godišnjeg kritičara, novinara i disidenta Romana Protaševiča i njegovu devojku, Lukašenko je prešao granicu i privukao na sebe pažnju koja mu nije bila potrebna.
Evropa i Amerika su sada primorane da reaguju kako bi sprečile da se ubuduće ponavljaju ovakvi činovi “državne piraterije” – ovde više nije reč o mešanju u odnose vlasti i opozicije u tamo nekoj zemlji već o bezbednosti u Evropi. U pitanju je letelica iz države članice EU koja je imala komercijalni let iz jedne zemlje Unije u drugu, a irska avio-kompanija optužila je Belorusiju za otmicu aviona. Ako takav čin prođe nekažnjeno, mogao bi da postane redovna pojava, kao i progon disidenata na tlu EU.
Najneprijatnije po Minsk je bilo kada je čak i Hamas, u jednom broju zapadnih država označen kao teroristička organizacija, poručio da se on ne služi takvim sredstvima. Izrael i Hamas su nekoliko dana ranije tek postigli primirje i poslednje što je bilo potrebno posle velikog broja žrtava i razaranja jeste ovakva zloupotreba.
NEPOTREBAN POTEZ: Već je izgledalo da je Lukašenko uspeo da uguši opozicione proteste koji su počeli prošlog leta nakon njegove izborne pobede koju opozicija smatra nelegitimnom. Policija je protiv demonstranata koristila prekomernu silu, gotovo 7.000 ljudi je zatvoreno, a desetine hiljada su privedene. Uhapšeni su i mnogi novinari.
Zapadne države su osuđivale ponašanje vlasti u Minsku, uvele zabranu putovanja za stotinjak visokih zvaničnika režima i zamrzle im novac, ali je neka oštrija reakcija izostala. Pritisnute pandemijom i ekonomskom krizom, Evropa i Amerika nisu bile zainteresovane da rešavaju probleme dalje od kuće. Osiguravši podršku Moskve, Lukašenko je mogao mirno da započne četvrtu deceniju vladavine, ali ga je želja da uguši baš svaku kritiku na svoj račun navela da pretera.
Sada je i Bela kuća potvrdila da će Belorusija biti jedna od tema na samitu američkog i ruskog predsednika 16. juna u Ženevi.
Neke evropske države već su zabranile letove beloruskih aviona preko sopstvenih teritorija i letove svojih iznad Belorusije, te se aerodrom u Minsku, koji je praktično živeo od putnika u tranzitu, našao u problemu. EU je najavila da će 21. juna odrediti i dodatne ekonomske sankcije, a izvori bliski Briselu kažu da će se one ticati i potaše, kalijumskog đubriva koje je najbolji izvozni proizvod Belorusije. Budući da je Minsk jedan od najvećih izvoznika u svetu, restrikcije bi mogle da utiču na globalno tržište i dovedu do skoka cena. Pooštravanje sankcija planira i Vašington. Sumnja se da će bilo kakve kaznene mere naneti štetu Lukašenku, koji je već zapretio da će okrenuti leđa Evropi koja nemilosrdno stari i okrenuti se sve naprednijoj Aziji.
Čelnici beloruske opozicije uglavnom su u zatvoru ili u egzilu u istočnim državama EU i poslednjih meseci pokušavaju da pronađu model sankcija koje će uzdrmati režim, a najmanje pogoditi narod. Jedna od ideja bila je izbacivanje Belorusije iz bankarskog SWIFT sistema, ali kada su istraživanja pokazala da je 60 odsto građana protiv, od toga se odustalo. Sada se ponovo razmatra i ova opcija. Zasad se, kao i na primeru drugih zemalja, pokazalo da je najbolja meta elita u zemlji, koja se sprečava da uvećava svoje bogatstvo radeći poslove sa inostranstvom. Lukašenkov postupak uticaće ne samo na beloruske bogataše bliske vlastima već i na ruske ako se proceni da je njegov postupak imao zeleno svetlo Moskve, a pitanje je koliko su oni spremni da i zbog njega trpe kaznu.
RUSKI IZBOR: Nije bilo šansi da događaj poput ovog na aerodromu u Minsku ne otvori pitanje da li je Rusija imala udela u incidentu. Britanski ministar spoljnih poslova Dominik Rab rekao je za Gardijan da je teško poverovati da bi takva akcija mogla da se izvede bez saglasnosti Moskve, a savetnik opozicionarke u egzilu Svetlane Tihanovske Franak Vjačorka takođe veruje da je ruska vlada makar konsultovana i da se složila.
Dok iz nekih medija u Rusiji aplaudiraju Lukašenku, poput glavne urednice RT mreže Margarite Simonjan, koja je tvitovala da je beloruski predsednik “divno odigrao”, državna agencija RIA novosti radije iznosi sumnju da je reč o provokaciji iza koje stoji britanska obaveštajna služba.
Pet dana posle incidenta Lukašenko je otišao na ranije zakazane razgovore s Vladimirom Putinom u Sočiju, čiji ishod nije poznat. Pred novinarima je bio vrlo opušten i šalio se da bi Džo Bajden, koji ga je kritikovao, mogao da dođe da razgovaraju, a da ne treba da brine: “Mi možemo lako da spustimo avion, imamo pistu”.
Rusija i Belorusija su davno postigle dogovor o integraciji koju je Lukašenko gotovo do juče izbegavao, strahujući da bi njegova zemlja praktično postala deo Ruske Federacije, što je prošle godine dovelo do zategnutih odnosa na relaciji Moskva – Minsk i prekida isporuke ruskog gasa po povoljnijoj ceni. Pre nekoliko godina Lukašenko je flertovao sa Zapadom i pokušavao Rusiji da okrene leđa. Januara 2020. isticao je nezavisnost Belorusije i govorio da ona nikada ne bi mogla da bude deo neke druge zemlje i da bi ga “Belorusi živog pojeli” kad bi pristao na integraciju sa Rusijom.
Nasuprot narodu koji voli svoju nezavisnost sada stoji Putin, Lukašenkov jedini saveznik i čovek u čijim je rukama njegova sudbina. A koji ga, sudeći po ruskim medijima, lično baš i ne simpatiše. Ipak, Lukašenko je taj koji se postarao da ukloni svu konkurenciju i da Putin nema druge mogućnosti osim da bude upućen na njega. Zapad je ranije strahovao da bi sankcije još više gurnule Belorusiju u zagrljaj Rusije, ali je sada jasno da je ona već u njemu.
Koliko se Putinu isplati da i dalje štiti Lukašenka videće se već posle sastanka sa Bajdenom, koji je kao glavnu temu samita označio ljudska prava. Ako će Amerika i Rusija morati da načine neke ustupke da bi se išta dogovorile, procenjuje se da bi odricanje od problematičnog saveznika bilo najmanje zlo. Nije da je baš nemoguće naći nekog novog ko bi bio prihvatljiv obema stranama.