Piše: Tamara Jorgovanović
Više od šest godina je prošlo otkako je sporazum poznat kao Minsk 2 stavio tačku na ratna dejstva na istoku Ukrajine između vladinih snaga i proruskih separatista koji su proglasili dve nezavisne republike – Donjecku i Lugansku – ali to nije zaustavilo kontinuirane sukobe malog intenziteta koji od tada traju. Od jula prošle godine kada je postignuto novo primirje do danas poginulo je 45 Ukrajinaca i nepoznati broj separatista.
U poslednjih nekoliko nedelja, međutim, na ukrajinsko-ruskoj granici zabeležene su nešto drugačije aktivnosti koje bi mogle da predstavljaju najavu većeg konflikta u bliskoj budućnosti. Tenzije su porasle nakon što su se prošle nedelje na društvenim mrežama pojavili snimci s kolonama ruskih tenkova i opreme koji se kreću prema granici sa Ukrajinom. Njujork tajms je objavio da je Moskva poslala 4.000 vojnika na granicu, što Kremlj nije negirao, ali je objasnio da je reč o standardnom premeštanju ljudi i opreme kojim nikoga ne ugrožava.
Prema podacima Generalštaba ukrajinske vojske, od kraja marta Rusija duž državne granice Ukrajine i na Krimu drži 28 bataljona sa po 600 vojnika, dok se u Donjecku i Lugansku nalazi 28.000 ljudi koji deluju uz podršku ruske regularne vojske. U Rostovskoj oblasti nalazi se 12 bataljona spremnih, kako je navedeno, za napad na Ukrajinu.
Američki predsednik Džo Bajden tim povodom je više od pola sata razgovarao telefonom sa ukrajinskim kolegom Volodimirom Zelenskim i obećao mu podršku. Bio je to prvi poziv Zelenskom iz Bele kuće posle onog nesrećnog Trampovog iz 2019, koji je doveo do impičmenta predsednika SAD u Kongresu. I drugi visoki zvaničnici SAD vodili su odvojene razgovore s Kijevom. Evropska komanda američke vojske podigla je nivo spremnosti na najviši. EU je takođe izrazila zabrinutost zbog situacije i podržala Ukrajinu, o čemu će tokom nedelje razgovarati i šefovi diplomatija 27 zemalja.
Ruski predsednik Vladimir Putin već je razmatrao aktuelnu situaciju sa još dva člana Normandijske kontakt grupe – Angelom Merkel i Emanuelom Makronom – dok četvrti član Zelenski nije ni pozvan. Iz Kijeva su poručili da ukrajinski problem ne može da se rešava bez Ukrajine, u čemu ih je podržao NATO.
I ambasadori zemalja Severnoatlantske alijanse razmatrali su u Briselu 1. aprila situaciju u Donbasu. Kremlj je dan kasnije upozorio da bi raspoređivanje NATO trupa u Ukrajini još više podiglo tenzije i nateralo Rusiju da preduzme dodatne mere da se zaštiti. Šef diplomatije Sergej Lavrov izjavio je da bi eskalacija konflikta u Donbasu mogla da “uništi” Ukrajinu.
RATNE IGRE: Političko i vojno zaoštravanje počelo je u februaru ove godine, a dve strane za napetost okrivljuju jedna drugu. Najpre su separatisti u Donjecku optužili Kijev da za 15. mart priprema ofanzivu na njihovu samoproglašenu republiku i objavili snimke prenošenja ukrajinske vojne opreme navodno načinjene na istoku zemlje. Ukrajinski mediji su u isto vreme izveštavali da ruski separatisti u Donbasu redovno koriste dronove protiv njihove vojske, kao i da se na terenu nalaze grupe profesionalnih ruskih snajperista, što je Moskva negirala.
Situacija u Donbasu bila je i centralna tema sastanka ukrajinskog Saveta za bezbednost 19. februara, koji je odlučio da zamrzne imovinu glavnog proruskog političara i kuma Vladimira Putina Viktora Medvedčuka, njegove žene i još 19 kompanija i osam biznismena zbog “finansiranja terorizma”. Medvedčuk je jedan od lidera stranke Opoziciona platforma – Za život, druge po snazi u Ukrajini, a bio je i učesnik u pregovorima Trilateralne kontakt grupe za Donbas 2014.
Zelenski je prethodno naredio ukidanje tri kanala u vlasništvu Medvedčukovog bliskog saradnika Tarasa Kozaka jer predstavljaju opasnost po nacionalnu bezbednost. Savet bezbednosti je odlučio i da vrati “pet scenarija za razvoj situacije u Donbasu” o kojima se gotovo ništa ne zna. Reč je o dokumentu iz decembra 2019, donetom pre sastanka Normandijske četvorke – Rusije, Ukrajine, Francuske i Nemačke – u Parizu.
Dan posle sankcija za Medvedčuka portparol Kremlja Dmitrij Peskov govorio je o “pojačanim reakcionarnim tendencijama u Ukrajini” i optužio Kijev da razmatra rešavanje situacije na jugoistoku vojnim sredstvima. Početkom marta ruski mediji su počeli da izveštavaju da vlasti u Kijevu vozovima transportuju tenkove i oružje ka Donbasu i najavljivali da se sprema novi veliki rat. I oni umereniji takođe su pisali da će u narednih nekoliko nedelja početi sukob jer su Ukrajinci ohrabreni uspehom Azerbejdžana u Nagorno Karabahu.
TEST ZA BAJDENA: Stručnjaci još uvek pokušavaju da protumače šta je Rusija želela da postigne gomilanjem vojske.
“Vladimir Putin nije tako očigledan kad vuče velike poteze. Zašto nam dozvoljava da ovo vidimo?”, pitao se u Forin polisiju Džim Tausend, bivši zvaničnik Pentagona za Evropu i NATO.
Mnogi zapadni analitičari gomilanje ruskih trupa na ukrajinskoj granici tumače kao Putinovo testiranje Bajdena, koji je najavio oštriju politiku prema Moskvi, a neki smatraju da postoji mogućnost da se rusko-američki sukob vodi preko Donbasa.
“Jednim delom to je uobičajena taktika, stvarati tu i tamo konflikt kako bi došlo do nestabilnosti, što bi pokazalo da je Rusija ključni igrač”, rekao je jedan neimenovani diplomata EU. “Ne možemo da isključimo da je Bajdenov mandat deo ruske računice da je vreme da Moskva pokaže malo mišića”.
Njujork tajms piše da neki zvaničnici veruju da je uglavnom u pitanju zveckanje oružjem i da Moskva ne želi obnavljanje rata, dok drugi strahuju da bi ovo iskušavanje Bajdena moglo brzo da preraste u nešto mnogo teže.
Ukrajina se našla između moćnog neprijatelja i moćnog saveznika, što je kombinacija u kojoj je teško odmeriti dobitke i gubitke. Ipak, američka podrška je očito nešto što je dalo Zelenskom samopouzdanje. Posle sastanka Merkel i Makrona s Putinom bez njega, ukrajinski predsednik je verovatno rešen da se manje oslanja na Evropljane i okrene se Sjedinjenim Državama. Amerikanci, međutim, od njega traže rezultate, pre svega u obećanoj borbi protiv korupcije, tako da je udar na proruske oligarhe verovatno bio dobitan spoj, posebno jer je Medvedčuk još od 2014. pod sankcijama SAD.
Ruski vojni ekspert Pavel Felgenhauer veruje da je mogućnost novog konflikta u istočnoj Ukrajini narednih meseci veoma visoka, a uzrok mogu biti sankcije Medvedčuku i ukidanje TV stanica povezanih s njim.
“Prema shvatanju ruske vojske, Zapad vodi hibridni rat protiv Rusije na mnogo frontova – u Belorusiji, Ukrajini, preko Navaljnog, pa Rusija ne treba da se brani već da aktivno uzvrati napad”, kaže Felgenhauer.
On je za BBC na ruskom procenio da je teško odrediti dokle bi Rusija bila spremna da pomera liniju fronta, ali postoji mogućnost potpunog izmeštanja Ukrajine od Azovskog mora i napredovanje trupa sve do Dnjepra, čime bi se rešio problem snabdevanja Krima vodom.
Ruski novinar Konstantin Skorkin smatra da Donbas treba da se pripremi za dugo postojanje kao ruski vojni protektorat, poput Pridnjestrovlja i Južne Osetije, koji će Moskva koristiti kao polugu za pritisak na Kijev. “Donbas postaje oklopni voz koji stoji na sporednom koloseku i Kremlj može da ga koristi kada okolnosti u spoljnoj politici to zahtevaju”, napisao je Skorkin.