On je takodje raspisao predsedničke izbore za 31. jul, prve od 2005, kada je izabran na četiri godine.
Izbori će predstavljati veliki rizik za Fatah, ali i za Hamas, koji je pozdravio odluku o raspisivanju.
I Fatah i Hamas su se suočili sa protestima u proteklim godinama jer nisu bili u stanju da se pomire i da obezbede osnovne potrebe na teritorijama kojim vladaju, niti da napreduju u ostvarenjima aspiracija za državnost.
Obe organizacije javno pozivaju na izbore više od jedne decenije ali nikada nisu mogle da prevazidju nesporazume i da se dogovore o načinu glasanja.
Uprkos raspisivanju izbora ostalo je neizvesno da li će zaista biti održani.
Izbori bi takode mogli da iskomplikuju planove novoizabranog predsednika SAD Džozefa Bajdena da obnovi pomoć Palestincima i oživi mirovni proces s Izraelom.
Izborna pobeda Hamasa 2006, organizacije koju Izrael i zapadne zemlje smatraju terorističkom, dovela je do jakog medjunarodnog pritiska na Abasovu Palestinsku upravu.
Sukobi Fataha i Hamasa trajali su više od jedne godine i završni su 2007, kada su hamasovci silom preuzeli kontrolu nad pojasom Gaze koji još uvek kontrolišu uprkos parališućoj blokadi Izraela i Egipta.
Palestinska uprava je na drugoj palestinskoj teritoriji Zapadnoj obali, gde upravlja velikim populacionim centrima na osnovu dogovora s Izraelom.
Ta zemlja je osvojila Zapadnu obalu, pojas Gaze i istočni Jerusalim u Šestodnevnom ratu 1967. godine, a Palestinci na tim teritorijama žele da osnuju svoju državu.
Rezultati ispitivanja javnog mnjenja u decembru su pokazali da bi Fatah osvojio 38 procenata glasova, četiri odsto više nego Hamas na opštim izborima, a da bi 85-godišnji Abas izgubio na predsedničkim izborima od lidera Hamasa Ismaila Hanijea sa 43 prema 50 procenata glasova.