I dočekao je, najzad, Beograd da se obistine ove reči iz pesme o njemu, da ga čak definišu kao kreaciju moći mladosti. U obrtu, nezapamćenom u svetu, samo nepuna dva sata posle celodnevne blokade Autokomande, kojom su studenti oživeli nadu u neposrednu demokratiju, pala je vlada Srbije.
Pala je jer, kao i novosadska nadstrešnica, nije imala stvarnu upotrebnu vrednost, jer su obe mahom bile u funkciji prikaza da se ovde stalno i lako nešto gradi, ugrađuje, dograđuje, nadgrađuje. Rekonstrukcije vlade su toliko česte da su joj, što bi se reklo, prosto prešle u krv, tako da za još jednom niko neće zažaliti. Ali, rekonstruisana nadstrešnica je završila u krvi 15 života, kojima se svakodnevno odaje počast, uz zahteve da se rekonstruiše ceo sistem, tako da sve institucije prorade u skladu s njihovim ustavnim nadležnostima.
Ovdašnja buna studenata – kojima su se priključili profesori, poljoprivrednici, umetnici, medicinari, nevladine organizacije – od drugih sličnih protesta se razlikuje po tome što ne napada već podržava institucije. Da bi bile, kao što je propisano, brane samovlašću.
S pravom i nadahnuto, pritom, na ulicama uzvikujemo: „E, jesmo opet svet“. Da bismo da se ponovo uvrstimo u poretke koje krase demokratija, vladavina zakona, poštovanje ljudskih prava.
Vlast bi i tu da se posluži „alternativnim činjenicama“. Pa širenje internacionalnog prestiža ovdašnjeg modela bunta, izokreće u optužbu da je uvezen spolja, kao nastavak „obojenih revolucija“, protiv kojih se zvanični Beograd uortačio s vrhovima Moskve i Pekinga. A što je gotovo ravno akciji njenih jurišnika koji su simbol krvave šake, vulgarizovali ucrtavanjem uzdignutog srednjeg prsta.
I protestanti i vlasti su najavili nove akcije, čiji dometi nisu bili dešifrovani dok je ovaj tekst išao ka štampi. Najlogičniji i najbrži ishod bi se postigao ispunjavanjem svih, preciznih i jednostavnih zahteva studenata. Ali…
Demonstracije su već postigle mnogo – mobilisale su široke slojeve i dovele do pada vlade, što se prilično uklapa u esej politikološkinje Katerine Frojo, sa znamenitog pariskog Sians Po. U briselskom Politiku je, nedavno, prognozirala da će ove godine univerziteti igrati centralnu ulogu u političkim konfliktima i oblikovanju širih društvenih transformacija, naročito u sve autokratskijim režimima.
Akademske institucije evoluiraju u moćne katalizatore društvenih promena, dodaje. Ali i ukazuje da kampanje krajnje desnice sistematski ciljaju na univerzitete, pokušavajući da obezvrede istraživanja kojim se osporavaju njihova viđenja istorije i savremene stvarnosti.
I u Americi su se osetili takvi potresi. Međutim, odmah po preuzimanju predsedničke dužnosti, Donald Tramp se iskazao kao vrlo lični, moćni proizvođač sistemskih tumbanja.
Nezapamćenom lavinom dekreta i planova, naveo je analitičare da upozore da takav kurs liči na zametak autokratije, pa i odstupanje od dostignuća nauke. Uz ostalo, naložio je istupanje iz međunarodnog dogovora o klimi i iz Svetske zdravstvene organizacije. Naredio je i ubrzano izbacivanje nelegalnih, oko 11 miliona, imigranata i da se odsad registruju samo dva pola, ženski i muški, bez varijacija.
Pokazao je i ambiciju da teritorijalno proširi SAD i to nauštrb saveznica kakve su Kanada i Danska. Analitičari kažu da bi, ako silom pokuša da osvoji Grenland (dansku autonomnu oblast) doveo i NATO u nepredviđeni problem, jer je ta organizacija stvorena da štiti članstvo od spoljnog neprijatelja, a nije predviđeno šta da se radi ako jedna članica napadne drugu.
Njegove vratolomije nagnale su istraživače da otkrivaju dokle sežu nadležnosti šefa države. Već je nagovešteno da bi u odgonetanje mogli da budu uključeni i sudovi.
Iako smo ophrvani rastućim neizvesnostima, ovde je jedna neizvesnost manja nego u Americi. Svima je jasno da naš predsednik stalno i istrajno prekoračuje ustavna ovlašćenja, a onda i svi funkcioneri koji postupaju po njegovim nalozima.
Kad mu studenti obrazloženo kažu da nije nadležan za odlučivanje o njihovim zahtevima, on i njegovi to doživljavaju kao pokušaj rušenja državnog poretka. Praktično, smatraju da se pozivima na Ustav, ugrožava već razrađeno i široko propagirano ustrojstvo mimo najvišeg pravnog akta.
Deo smo sveta, dakle, i u njegovim manama i vrlinama. U manama, jer se i ovde širi autokratija. A u vrlinama, jer se iznedrio originalan pokret za uspostavljanje pune demokratije, kakav bi i mnogi drugi poželeli.
Celodnevna studentska, i građanska, blokada Autokomande je uspela što nikome ovde nije – da na terenu predstavi kako dobro organizovano društvo treba da funkcioniše. Svako je radio ono što zna i ume, nalazio način da se poistoveti s drugima a da ostane svoj, da kakofonija zazvuči kao harmonija, da njihova vrsta angažovanog partija bude privlačniji od partija, kao i da mukotrpni put ka pravdi, može da se prekraćuje razgaljujućim izlivima optimizma i kolegijalnosti.
Kao borci protiv korupcije, nisu dozvolili da budu podmićeni. Veća je izgleda šansa da Tramp kupi Grenland nego bilo ko ovdašnju studentsku „čudesnu moć“.